У тексту који је реакција на забрану гусала у Беранама од стране Турака, овај цетињски лист саосјећао је са својом српском браћом из Берана, истичићи да су гусле српски инструмент који је лијечио ране Србима и у најцрњим данима.

Тај српски инструмент, писао је ,,Цетињски лист“, служио је да се не заборави слава и величина Срба и да кријепи српски народ на истрајност.

– Између осталих наредби, које скупа сужавају слободу Србинову, мјесне власти у Беранама издале су једну, у којој се забрањује употреба српских гусала – тога омиљеног српског инструмента, који му је у најцрњим данима ропства лијечио рањене груди, опомињао га на некадашњу славу и величину, кријепио га на истрајност, овако је описивао значај гусала за српски народ овај цетињски лист у јануару 1910.

,,Цетињски вјесник“, 1910.

Овакву забрану за традиционални српски инструмент ,,Цетињски вјесник“ назвао је нечувеним дивљаштвом, а гусле српском светињом за коју су, како се истиче у тексту, отпјевали и молитву.

– …Док вјечна правда не изрече свој суд над грубом силом и нечувеним варварством – дакле, тој светињи Србиновој међу нама отпјевало се ,,Свјати Боже“, закључује се извјештај ,,Цетињског листа“ о положају Срба у Беранама.

* У ,,Цетињском вјеснику“ су у сваком броју биле рубрике Српство и Словенство у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.