Цијене енергената у Европи измичу контроли и достижу нивое који нису виђени још од 2022. године, a аналитичари упозоравају да би тек могао услиједити најтежи удар.
Дизел, као кључни покретач индустрије и транспорта, предводи овај талас поскупљења - фјучерси су премашили границу од чак 200 долара по барелу, уз дневне скокове који достижу и десет одсто на лондонској берзи. Главни узрок овог драматичног раста цијена јесте ескалација сукоба на Блиском истоку, која је довела до озбиљних поремећаја у снабдијевању. Посебно забрињава ситуација око Ормуског мореуза, једног од најважнијих свјетских енергетских коридора кроз који пролази око петине глобалне трговине нафтом и гасом. Његово затварање за дио танкерског саобраћаја прекинуло је транспорт милиона барела нафте и деривата, укључујући дизел, што је изазвало ланчану реакцију на берзама широм свијета.
У свјетским медијима све се више говори о сировој нафти која би могла достићи цијену од 200 долара по барелу. Ако Ормуски мореуз остане затворен слиједи економска катастрофа, упозоравају стручњаци. Иако су цијене до сада донекле амортизоване пошиљкама које су успјеле да прођу прије затварања овог пролаза, очекује се да ће у наредним седмицама свијет највјероватније суочити са несташицама нафте, што би могло натјерати берзе да убрзано подижу цијене и истовремено оборе потражњу.
Цијене удвостручене
Од почетка сукоба крајем фебруара, цијене дизела су готово удвостручене, док је сирова нафта на лондонском тржишту поскупила за око 50 одсто. Рафинерије пак смањују производњу, док трговци покушавају да пронађу алтернативне правце испоруке. Ти нови путеви често су и до неколико пута дужи – у појединим случајевима прелазе 19.000 километара – што додатно повећава трошкове и продужава рокове испоруке.
Европа се у овој кризи налази у посебно рањивом положају. Као регион који троши више дизела него што производи, ослања се на увоз, а тренутни поремећаји погоршавају ионако крхку равнотежу између понуде и потражње. Посебно уочљив примјер долази из Француске у којој су на стотине бензинских пумпи остале без горива након што су возачи масовно похрлили да напуне резервоаре. У појединим регијама снабдијевање је било озбиљно нарушено, а дуге колоне возила и празни резервоари указали су на осјетљивост ланца дистрибуције. Ни у Њемачкој, није пуно боље. Упркос државним мјерама за обуздавање раста цијена горива, дизел је достигао рекордну цијену од 2,327 евра по једном литру.
Историјски подаци
Историјски подаци додатно илуструју размјере потенцијалног проблема. Највиша забиљежена цијена нафте износила је око 150 долара по барелу 2008. године, што би, када се прилагоди инфлацији, одговарало приближно 230 долара у данашњим вриједностима. Тај скок је касније спласнуо због пада потражње током глобалне финансијске кризе. Оно што је интересантно - у тим кризним временима литра горива на домаћим бензинским пумпама коштала је од 2,1 до 2,3 марке. Цијена је била знатно нижа него што би се могло очекивати с обзиром на тадашњу цијену барела сирове нафте. Ови подаци илуструју како се цијене нафте на глобалном тржишту не преводе увијек ланчано на малопродајне цијене горива на локалним тржиштима.
Сљедећи велики потрес и раст десио се у марту 2022. након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, када је Брент нафта достигла вриједност од 139 долара по барелу. У то вријеме цијена горива на овдашњим пумпама кретала е у распону од 2,70 до 2,89 марака по једном литру. Данас кад се цијена барела сирове нафте на берзама креће у распону од 105 до 115 долара, гориво кошта око 3,5 марке.
Европа се припрема за најгоре
Европска унија већ се припрема за најгоре. Брисел разматра низ хитних мјера – од рационализације потрошње до ослобађања стратешких резерви нафте. Ипак, чак и те интервенције, како упозоравају стручњаци, имају ограничен домет и не могу трајно ријешити проблем уколико се геополитичка ситуација не стабилизује.
Када је ријеч о алтернативама, стручњаци указују на потребу стварања мреже енергетских коридор. Земље Залива разматрају скупе и комплексне пројекте који би омогућили извоз нафте и гаса мимо Ормуског мореуза. Процјене показују да би такви пројекти могли коштати од пет до чак 20 милијарди долара, уз значајне политичке и безбједносне препреке. Једна од алтернатива је и саудијски источно-западни нафтовод, који би повезао нафтна поља са луком на Црвеном мору. На столу су и алтернативне руте које би повезивале арапско полуострво са Медитераном, укључујући правце преко Хаифе. Ипак, овакви пројекти наилазе на озбиљне политичке препреке због односа између Израела и арапских земаља, као и због шире регионалне нестабилности. Такође, потенцијални коридори кроз Саудијску Арабију, Сирију и Турску остају ограничени због ратова, санкција и недостатка политичког консензуса. Све то води ка закључку да глобални енергетски систем остаје и даље зависан од неколико кључних тачака, међу којима је Ормуски мореуз. Уколико се геополитичке тензије не смире, свијет би могао ући у период дуготрајне енергетске нестабилности са далекосежним економским посљедицама.
Употреба силе
Савјет безбједности Уједињених нација требало би током викенда да гласа о нацрту резолуције којим се позива на употребу силе ради заштите пролаза кроз Ормуски мореуз. Нацрт резолуције поднио је Бахреин на захтјев Савјета за сарадњу земаља Персијског залива, а у њему се тражи и употреба свих неопходних одбрамбених средстава ради обезбјеђивања пролаза комерцијалних бродова кроз поменути мореуз. САД су подржале приједлог, док су сталне чланице Савјета безбједности са правом вета - Русија, Кина и Француска изразиле снажне резерве.
