Људи су цитрусе почели култивисати прије најмање 4.000 година, углавном због исте намјене као и данас: сочне, киселослатке пулпе плода која кријепи и даје снагу.

Иако данас у род цитруса улазе многе врсте, историчари и биолози успјели су да идентификују да су најстарији цитруси родитељи свих других узгојених врста Цитрус медица (цитроновац) и Цитрус ретицулата (мандарина), те још двије мање познате врсте.

Укрштањем наведених врста настале су све друге, данас популарне врсте, попут наранџе, тангерине, бергамота, грејпа, лимуна, кумквата.

Сви цитруси потичу из Азије, а узгојем су их људи проширили најприје на подручје Блиског истока и Медитерана, па записе о њима налазимо на грчким и римским фрескама, једнако као и у првим јапанским пјесмама.

Опште је познато да су цитруси пребогати витамином Ц и да су одлични против прехладе, имају антибиотичко дејство, а могу ублажити и реуму.

Научници су доказали да је цитрусно воће одлична превенција од многих болести, као што су дијабетес, гојазност, болести срца и јетре.

Цитруси су богати флавоноидима, па отуд боје од тамнозелене до јаркожуте и наранџасте. Такође су богати и антиоксидансима и далеко познати као прави рудници здравља.

Конзумирање неколико ових воћки дневно помаже организму да се одбрани од прехладе и грипа, а подиже и имунитет, што је веома важно у јесење доба честих вироза.

Иако садрже фруктозу, цитруси имају мало калорија, па тако, рецимо, 100 грама наранџе садржи 48 калорија, док иста количина лимуна има 50 калорија. Имају велики проценат воде у свом саставу (неке чак до 89 одсто), угљене хидрате (глукозу, фруктозу, сахарозу), значајне количине биљних влакана, целулозу и пектине. Због свега набројаног представљају праву ризницу здравља.

Лимунска и оксална киселина које се налазе у наранџама подстичу лучење желудачног сока и помажу у варењу, а имају и улогу диуретика. Уколико исциједите наранџу, имаћете вишеструко корисно дејство, управо због присуства ових киселина.

Грејпфрут помаже против бактерија и упала у организму. С обзиром на велику количину витамина Ц коју садржи, грејп стимулише производњу колагена и помаже кожи да поврати еластичност. Међутим, уколико већ узимате лијекове за болести срца и повишеног крвног притиска, онда не би требало да конзумирате грејп, јер може смањити дејство лијека.

Стручњаци кажу да је дан боље започети млаком водом у коју сте исциједили лимун, него кафом. Такође је одлично и дан започети цијеђеном наранџом са мало меда, а све то због лимунске киселине и њених соли које због садржаја калијума смањују киселост организма.

Лимун има велики значај у исхрани, током цијеле године може се пити у лимунади или као додатак другим пићима, али и у разним јелима, којима обогаћује укус.

Помоћу салицилне киселине коју посједује уништава штетне киселине и бактерије и јача отпорност организма. Помаже код болести гастритиса и чира на желуцу, који су настали због вишка желудачне киселине, па обољели треба да га конзумирају као разблажен сок.

Цитруси у глобалу имају бројне предности. Због веома ниске енергетске вриједности препоручују се у сваком посебном режиму исхране, смањују ризик од гојазности, а висок ниво антиоксиданаса смањује ризик од хроничних обољења.

Захваљујући витамину Ц побољшавају апсорпцију гвожђа у организму, а калијум, магнезијум и калцијум смањују ризик од хипертензије и кардиоваскуларних болести. Такође спречавају појаву затвора, хемороида, као и карцинома дебелог цријева.