Светом литургијом коју је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, ломљењем славског колача и литијом, храм Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи обиљежио је данас крсну славу - Преображење Господње.
У пригодној бесједи у цркви која је данас била премала да прими окупљене вјернике, митрополит Хризостом подсјетио је да је овај празник посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када се први пут његова божанска природа учинила видљивом и када он најављује своје потоње страдање и славу.
- Треће године проповиједања нове вјере, Исус Христос повео је апостоле и ученике своје - Јакова, Петра и Јована у планину гдје се у току ноћи преобразио пред њима и показао им неке од својих божанских моћи. Осим преображеног Исуса, појавили су се и пророци Мојсије и Илија и зачуо се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе вјеру у њега и његовог Сина - истакао је митрополит Хризостом.
Поводом славе храма Преображења Господњег у цркву у Пофалићима дошао је и Саво Пољчић из Блажуја, крај Сарајева, који памти прославе које су се на овом мјесту обиљежавале и 70 година уназад.
Пољчић казује да су некада прославе славе храма и празника Преображења Господњег у Пофалићима у односу на садашње вријеме биле веселије и масовније.
- Српског, односно православног живља некада је у Сарајеву било много више - констатује Пољчић и као примјер колико се некада људи окупљало о празнику Преображења Господњег наводи да су некада од Марин двора до Долац малте бивале пуне улице, те су и трамваји због тога стајали.
Пољчић, који је на славу храма дошао у старој народној ношњи карактеристичној за Сарајевско поље, каже да су на овај празник у Цркву у Пофалићима долазили и Срби са Пала, из Високог, Кисељака, Илијаша.
- То се не може описати - закључио је Пољчић, који је дио младости провео уз овај храм и у његовом непосредном сусједству, идући у оближњу електротехничку школу или у слободном времену играјући фудбал на игралишту тик уз црквену ограду.
Борка Ждрале, која је због ратних збивања напустила Сарајево и сада живи у Источном Сарајеву, каже да су се на овај дан у неким ранијим временима у црквеној порти људи радовали, играли и пјевали српске пјесме.
- Поносили смо се својим обичајима. Ово је наша црква, ово је наш град, ми смо овдје рођени, овдје су наши коријени, у њему живе наше срце и душа - рекла је Ждрале, додајући да су данас нека друга времена и да је мање људи.
И Пољчић и Ждрале надају се да ће у будућности бити више младих људи у цркви.
Кумови славе Храма ове године били су Вера и Милан Браловић.
Након литургије, ломљења славског колача и литије вјерницима је подијељено освештано грожђе, будући да се, према старим обичајима, на данашњи празник почиње јести грожђе, а потом су услиједили славски ручак и народно весеље у порти храма.
Празник Преображење у народу се слави и као као прелаз из љета у јесен, односно као дан када се преображавају и гора и вода.
Храм Светог Преображења у Пофалићима освештао је 1940. године тадашњи патријахр српски Гаврило.
Ова црква специфична је по својој архитектури јер је пројекат првобитно био намијењен за изградњу српске православне цркве у Сплиту и сматра се једном од најљепших православних храмова у Дабробосанској епархији.
Храм је током посљедњег рата у БиХ знатно оштећен, због чега је у етапама вршена његова обнова, али је у посљератном периоду био честа мета напада вандала који у већини случајева нису откривени, па тако ни кажњени.
