Купио сам патике у априлу и ових дана сам видио у тој истој радњи да су на снижењу. Међутим, цијена по којој сам ја платио прије седам мјесеци је идентична овој на снижењу.

Ово искуство са цијенама и снижењима у нашим трговинама подијелио је један грађанин са представницима Удружења за заштиту потрошача „Звоно“.

Управо су ових дана актуелна снижења поводом „Црног петка“, потрошачког празника који обиљежавају и наши трговци. Традиција је настала у Сједињеним Америчким Државама, а обиљежава се посљедњи петак у новембру, односно послије Дана захвалности.

Док на тај дан у САД и у западној Европи трговци праве распродају, на нашем тржишту је ријеч о стандардним снижењима. Заправо, то нису ни снижења јер се, по анализи удружења за заштиту потрошача, трговци служе разним триковима и цијена углавном код свих буде редовна.

– Суштина је да код нас нема правих снижења. Пратећи та снижења трговаца, у Удружењу смо дошли до закључка да би цијена на снижењима заправо могла да буде права цијена. Другим ријечима, снижења и нема – каже за Српскаинфо Јован Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Звоно“.

Нема правих снижења

Како каже, нико из удружења за заштиту удружења потрошача нема могућност да контролише да ли трговци заиста снизе производе. – На њих нема маржи и не знамо које су улазне фактуре. Не знамо по којим цијенама је произвођач дао робу том трговцу и колико је зарачунао маржу нити знамо колики су остали трошкови. То једино може да утврди инспеција ако хоће – наводи Василић.

Каже да је лично имао прилику да купи телевизор у Аустрији на снижењу које је било у пола цијене. – То кад нас нећете наћи – оцјењује овај представник Удружења за заштиту потрошача.

Он подсјећа да је Законом о заштити потрошача регулисано како се праве снижења у трговинама, али да у пракси снижење често значи снижен само један производ који се дуже вријеме није продао.

Василић наглашава још једну чињеницу а то је да роба купљена на снижењу исто тако има гаранцију као и да је купљена у регулраним условима. – То нас често питају. Чак и половна роба има гаранцију, период је нешто краћи, али има гаранција и у том случају је трговац дужан нагласити да је роба половна или оштећена – напомиње он.

Попусти 20 одсто

У бањалучким тржним центрима и другим радњама углавном су означени попусти, а у просјеку су 20 одсто. Тамо гдје су већа снижења, углавном се ради о снижењу једног или два продизвода који су остали непродати. Трговци тврде да су цијене заиста снизили, а потрошачи махом улазе и распитују се за цијене. – Очекујемо гужву у петак вече и за дане викенда – поручују из трговина.

Мада, има и понека радња која уопште не учествује у снижењима. – Ми никада немамо снижења. Нама су цијене увијек редовне и купци често долазе да купе код нас јер се увјере да у другим радњама исти производ на снижењу буде по нашој редовној цијени – каже за Српскаинфо тррговкиња у једној радњи дјечје обуће.

У Инспекторату Републике Српске кажу да је Законом о заштити потрошача у Републици Српској прописано да производ на распродаји или снижењу треба бити јасно и видљиво означен цијеном прије и цијеном током распродаје или снижења. Ако је проценат снижења цијена објављен у распону (нпр. од 20-50%), највећи проценат снижења треба да се односи најмање на једну петину вриједности свих производа на распродаји.

– Потрошачи често нису задовољни избором производа који се нуде по највећем проценту снижења, јер сви као потрошачи желимо обавити што бољу куповину за што мање новца. Међутим, инспекција не може утицати на одлуку трговца које производе ће снизити и по којем проценту – каже Душанка Николић, начелник Одјељења за односе са јавноћу Инспектората РС.

Како каже, у пракси није чест случај да грађани пријављују инспекцији неправилности у вези са снижењима и у овој години нису имали рекламација тог типа. – Сваку промјену цијене инспектор може преконтролисати прегледом пословних књига трговца, гдје се врло једноставно може уочити да ли је трговац снижење огласио у складу са законом. Најчешћа неправилност коју инспектори констатују у вези са цијенама односи се на истицање цијена, у смислу да цијене нису биле видно истакнуте и лако доступне потрошачима – додаје Николићева.

Уколико уоче било какве неправилности, Инспекторат сугерише потрошачима да се обрате тржишној инспекцији како би надлежни органи предузели мјере према трговцу.

Обзиром на број трговачких објеката у Републици Српској и број артикала у њима, информације потрошача су, како наглашавају, од значајне помоћи инспекторима, како би контроле биле циљано усмјерене и самим тим ефикасније.

Законом о заштити потрошача прописана је казна за трговца као правно лице у износу од 2.000 КМ до10.000 КМ уколико снижења, распродаје или акцијске продаје не проводе у складу са законом, од 800 КМ до 4.000 КМ за одговорно лице у правном лицу и од 1.000 КМ до 5.000 КМ за трговца који је организован као предузетник.

ТРГОВИНА НА ИНТЕРНЕТУ

Инспекторат Републике Српске посебно апелује на потрошаче да буду опрезни приликом куповине путем интернета, да купују само преко провјерених страница и већ познатих трговаца. Уколико на одређеној страници или на друштвеним мрежама није могуће пронаћи податке о називу правног лица које се оглашава као трговац, контакт податке, регистрацијске бројеве и остало, препорука потрошачима је да не купују путем таквих страница. – Такође, потрошачи требају имати на уму да уколико купују производе путем интернета, лице које стоји иза неког профила не мора чак ни да борави у Републици Српској или Босни и Херцеговини, што додатно отежава могућности његовог идентификовања – наводе из Инспектората Републике Српске.

Пише: Тијана Грујић