Милош Црњански волио је Италију, а чувен је његов путопис "Љубав у Тоскани".
Прије двадесет дана, Италија је Црњанском указала почаст сталном музејском поставком у градићу Сан Вито ал Таљаменто, у региону Фурланија - Јулијска крајина.
Ни датум, ни мјесто нису случајни.
Романописац, преводилац, публициста, аутор позоришних комада и пјесник, његове "Сеобе" за српску књижевност представљају што и Толстојев "Рат и мир" за Русе.
Четврти новембар је дан италијанске армије, а Сан Вито ал Таљаменто је мјесто надомак Алпа у коме се сасвим случајно нашао 25-годишњи Црњански, у униформи аустроугарског официра, грешком бечке војне команде.
Преко дана задатак му је био саслушавање заробљених италијанских официра, док је вечери користио да напише њежне љубавне стихове. Када је врховна команда Сан Вита, смјештена у мермерној палати Алтан-Рота, схватила да је Црњански грешком прекомандован, послала га је у Опатију.
Данас се у тој истој палати налази стална музејска поставка "О бункеру и ружама", настала по идеји локалног библиотекара Анђела Батела.
Он је, након што је прочитао пјесму "Прича" испод које је написано: Сан Вито ал Таљаменто, 1918. година, предложио градоначелнику Антонију ди Бишељеу да у стакленој башти на врху палате, направе изложбу посвећену Црњанском, писцу који има изузетну важност за европску и српску књижевност, но ипак је те 1918. године био и аустроугарски војник, дакле непријатељ.
Бател се онда досјетио да направи двоструки омаж: Црњанском, српском писцу, као и Ренату Сери, ромањолском књижевном критичару и писцу који је такође боравио у Сан Виту за вријеме рата и оставио писана свједочења прије него што је изгубио живот 1915. године у близини Горице.
Андријана Ружић помоћу Душана Никодијевића, вишег библиотекара са Одјељења за специјалне фондове Народне библиотеке Србије, у којој се чува легат Црњанског, одабрала је фотографије из периода пишчевог боравка у Првом свјетском рату и многобројних путовања у Италији, земљи коју је толико волио.
Она је превела на италијански и пјесму "Прича" и дијелове књиге "Лирика Итаке и коментари". Глумац Горан Шушљик прочитао је пјесму "Прича" на српском, док је на италијанском та улога додијељена глумцу Луиђију Миору. Њихове гласове прати одломак Сонате у б-молу за виолину и клавир Оторина Респигија из 1917. године.
Отварање ове изложбе било је планирано за прољеће, али када је у Италији због епидемијске ситуације било све стопирано, градоначелник је одабрао нови датум, 4. новембар.
Ово је и дидактички пројекат који се одвија по фазама и чији је циљ да ученицима школа општине Сан Вито и шире приближи тему рата.
- Овај пројекат је од великог значаја и пун је емоција, јер нам приближава историју изучавањем живота и дјела два велика пјесника - изјавио је градоначелник Ди Бишеље.
- Ова музејска поставка нам показује друштвену, политичку и културну климу за вријеме Првог свјетског рата, круцијални период за формирање националног идентитета. Омогућава нам подсјећање на то ко смо и на каквим се жртвама базирају наше јединство и наша слобода - истакао је он.
