Љето је вријеме обиља које природа нуди кроз разноврсно воће и поврће, дозрело уз помоћ сунца. Од јагода и трешања, преко марелица, брескви, бобичастог воћа, смокава, диња и лубеница до грожђа. Вријеме сазријевања грожђа, у којем се природа потпуно саткала, јесте од августа до октобра, па се одлично уклапа у каснољетну и јесенску припрему имуног система за хладније дане, кад је организам више подложан паду имунитета и различитим инфекцијама.

Од памтивијека је познато да се на краљевским дворовима грожђе послуживало као делиција те да је било омиљено воће римских царева. Иако постоји више врста грожђа, црно је храњивије и најбогатије витаминима који су организму пријеко потребни.

Састав

У свом саставу црно грожђе пуно је калијума, витамина Ц, Б1 и Б6 те мангана. Особе које имају проблема с холестеролом и срчани болесници требало би у већим количинама да једу грожђе, поготово на високим температурама.

Да је грожђе здраво, потврдиле су и многе научне студије које су доказале да позитивно утиче на ментално-физичке функције мозга те смањује ризик од можданог удара, а притом и помаже код очувања срчаног мишића. 

С бактеријама у разним облицима се нажалост свакодневно сусрећемо, као и све већим проблемом алергија, а и при томе нам може помоћи редовно уношење грожђа у организам јер његови јаки антиоксиданси имају својства која јачају организам у борби против бактерија и алергија. Уколико имате проблема с несаницом, стручњаци савјетују да прије одласка на спавање поједете неколико бобица грожђа јер оно у себи има својства која повећавају ниво хормона мелатонина који је неопходан за добар сан. Од грожђа можете добити праву храњиву течну посластицу, укусан сладолед, разне смутије, али и црно вино.

Берба

Грожђе се бере од августа до новембра, зависно од времена дозријевања сорти. У вријеме бербе треба да пазите да петељка буде зелена, све бобице једнаке боје, здраве и не превише збијене. Што је петељка зеленија, грожђе ће дуже трајати.

Чување

Желите ли дуже задржати гроздове, раширите их у ниску и широку корпу, тако да око њега слободно кружи ваздух. Уколико је грожђе јако зрело, ставите га у фрижидер у херметички затворену посуду или врећицу. Извадите га пола сата прије јела.

Желите ли сачувати неколико гроздова, откините бобице, прережите напола и извадите сјеменке. Направите сируп тако да прокувате 10 грама шећера на децилитар воде. Када се сируп охлади, прелијте бобице, затворите их и ставите у замрзивач. Посуду немојте напунити до врха (оставите барем два цм од врха). Тако спремљено грожђе можете чувати и до девет мјесеци.

Сјеменке здравије од воћа

Сјеменке грожђа су снажни антиоксиданси који блокирају прерано старење и болести контролисањем слободних радикала. Познато је да неки екстракти сјеменки грожђа имају и до 50 пута већу нутритивну вриједност витамина Е и Ц. Они такође имају антивирусна, антиканцерогена својства која осигуравају циркулацију крви.

Када не треба јести грожђе

- Грожђе и сок од грожђа се не препоручују за чир желуца, дијабетес, колитис, прољев и дизентерију

- Избјегавајте мијешање грожђа с млијеком, краставцима, дињом, рибом, пивом, киселом водом и масним јелима

- Ако имате покварен зуб, грожђе или сок од грожђа ће интензивирати кварење зуба