Црвени крст Републике Српске поводом смрти уважене прим. др Љиљане Зелен Караџић обратио се јавности са изразима дубоког поштовања и захвалности за све што је учинила за организацију и хуманитарни рад у Републици Српској.

Саопштење преносимо у цјелости:

На чело организације изабрана је у јануару 1993. године, свега десет мјесеци након њеног оснивања, у једном од најтежих периода новије историје. Наслиједивши на тој позицији доктора Милана Мирковића, првог предсједника Црвеног крста Републике Српске, прим.др Љиљана Зелен-Караџић наставила је развојни пут Црвеног крста Републике Српске. У времену ратних околности и бројних изазова, дала је немјерљив допринос успостављању, институционалном јачању и међународном позиционирању организације Црвеног крста.

Својим знањем, умијећем, стрпљењем и преданим радом, заједно са сарадницима у сједишту и структури Црвеног крста Републике Српске, успјела је да изгради снажну и ефикасну организацију Црвеног крста, која је имала све предуслове да буде међународно признато национално друштво Црвеног крста.

У интервјуу који је 2022. године дала за лист „Хуманост“, поводом 30 година постојања и рада Црвеног крста Републике Српске, истакла је да су чланови организације у првим годинама оснивања и постојања улагали максималне напоре како би одговорили на потребе становништва. Памтила је сједнице Скупштине током ратног периода које су трајале и по неколико дана, јер је било неопходно саслушати проблеме професионалаца, волонтера и грађана у потреби са подручја читаве Републике Српске.

Посебно је указивала на изазове у области здравства у ратном периоду, препреке у допремању хуманитарних роба и сарадњу са међународним организацијама. Упркос свим потешкоћама, наглашавала је да је Црвени крст Републике Српске успио да одговори на све хуманитарне потребе, те да, како је истицала, „нико није био гладан у том периоду“.

Током мандата од 1993. до 2002. године, организација је јачала своју структуру, развијала програме помоћи и успостављала сарадњу са бројним домаћим и међународним партнерима. Њен лични ауторитет, посвећеност и дубоко разумијевање хуманитарних принципа дали су снажан допринос афирмацији вриједности хуманости, непристрасности и солидарности, које и данас представљају темељ нашег дјеловања.

Својим преданим и дугогодишњим радом оставила је трајан и значајан печат у развоју организације и хуманитарног дјеловања у Републици Српској.

Нека јој је вјечна слава и хвала.