Црвени крст Републике Српске са сједиштем у општини Пале, у граду Источно Сарајево, данас прославља 32 године постојања и успјешног дјеловања на путу хуманости, на путу истрајности да помогне свим људима у стању потребе.

Основан је 23. јуна 1992. године у тешким временима стварања Републике Српске, на оснивачкој скупштини одржаној у хотелу „Панорама“ у Палама.

Први предсједник Црвеног крста Републике Српске био је др Милан Мирковић, а први генерални секретар био је Сванимир Ђокић.

Времена су била тешка, много избјеглих и расељених у свим дијеловима Републике Српске било је препуштено тешкој судбини, али и ослоњено на помоћ волонтера и радника Црвеног крста Републике Српске.

Упркос бројним препрекама, недаћама и потешкоћама које је вихор ратних дејстава на подручју читаве Републике Српске са собом донио и уз огромну помоћ Међународног комитета Црвеног крста и тадашњег југословенског Црвеног крста, представници Црвеног крста Републике Српске успјешно су пребродили и та времена, реализовали све активности, помогли свима који су помоћ затражили и врата Црвеног крста Републике Српске ни у једној општини никоме никад нису затворена.

У складу са својим социјално-хуманитарним циљевима, заснованим на принципу равноправности свих људи, без обзира на националну, расну и вјерску припадност, Црвени крст Републике Српске у спровођењу својих активности примјењује међународна хуманитарна правна правила и у вези с тим сарађује са одговорајућим међународним организацијама и удружењима, у складу са овим законом.

Генерални секретар Црвеног крста Републике Српске Рајко Лазић у разговору за наш портал каже да је, нажалост, неповољна финансијска слика Црвеног крста Републике Српске, али да се улажу максимални напори уз сарадњу са највишим институцијама власти да се Црвени крст Републике Српске позиционира и да се у будућности обезбиједи боље финансијско пословање.

- Недавно је усвојен Нацрт закона о положају и овлашћењима Црвеног крста Републике Српске у Народној скупштини Републике Српске. У наредном периоду, у октобру ове године, очекујемо да ће бити усвојен и Приједлог овог закона, те да ћемо након тога кренути у прецизније дефинисање нашег статуса и да ће он бити побољшан, првенствено на финансијском плану. Сви наши циљеви усмјерени су у јачање, позиционирање, унапређење на међународном пољу, брже и ефикасније дјеловање организације кроз све програмске активности – истиче Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Један од приоритета дјеловања цјелокупне структуре организованости ЦКРС свакако су активности у области социјално хуманитарне дјелатности у чијем оквиру је Црвени крст Републике Српске максимално ангажован како у заштити достојанства тако и у побољшању живота угрожених људи.

- Седам јавних кухиња организованих у структури ЦКРС представља једно од егзистенцијалних уточишта међу најрањивијим категоријама нашега друштва. Кроз област социјално-хуманитарне дјелатности имамо одличну подршку и разумијевање Владе Републике Српске и Министарства трговине и туризма Републике Српске, који су одабрали Црвени крст Републике Српске за дистрибуцију бројне хуманитарне помоћи изражене кроз прехрамбене производе, као и партнере попут Црвеног полумјесеца Турске, компаније „Ваикики“ и других који су велика подршка у нашем раду – истакао је Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Кроз област здравственог дјеловања, Црвени крст Републике Српске је максимално ангажован кроз неколико сегмената, а истичу се прва помоћ, здравствено просвјећивање, добровољно давалаштво крви и активно здраво старење.

- Црвени крст Републике Српске кроз програм здравствене дјелатности спроводи обуке из прве помоћи за будуће возаче и обуке прве помоћи на радном мјесту, као и обуке и такмичења из области пружања прве помоћи на свим нивоима. Уз подршку организација Црвеног крста и волонтера на терену, те вас медија и друштвених мрежа, свакодневно и посебно током обиљежавања Свјетског дана добровољних давалаца крви анимирамо грађанство да се прикључе породици добровољних давалаца крви, те у складу с тим организујемо и акције добровољног давања крви – наводи Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Према његовим ријечима, у 2023. години, структура Црвеног крста Републике Српске реализовала је више од 130 акција добровољног давања крви, међу којима је и знатан број младих који су први пут даривали крв и постали добровољни даваоци крви.

- Велику пажњу посвећујемо реализацији активности из области здравственог просвјећивања, у чему нам велику подршку пружају бројни волонтери на терену организујући акције попут „здравственог дана“, промоције здравих начина живота, предавања у средњим школама и факултетима, посјетама старачким домовима и пацијентима у здравственим установама, при чему обиљежавамо традиционалне датуме попут Свјетског дана и Недјеље борбе против туберкулозе, Свјетског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, Свјетског дана здравља и друге активности – истиче Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Посебно мјесто и улогу у процесу реализације програмских активности у Црвеном крсту Републике Српске имају млади и њихов глас се посебно цијени, поготово кроз рад и активности у Конференцији младих ЦКРС.

- Кроз кампове младих и друге видове едукација до сада је прошло на десетине хиљада волонтера и садашњих инструктора и едукатора. Поносни смо на све њих који су дали свој допринос развоју наше организације и увијек били на располагању, кад год смо помоћ од њих затребали. Волонтери су стуб и темељ наше организације и без њих Црвени крст Републике Српске не би био оно што данас јесте - највећа волонтерска организација у Републици Српској. Врата Црвеног крста Републике Српске увијек су отворена за пријем новог чланства – наводи Лазић.

Генерални секретар Црвеног крста Републике Српске каже да ова организација своје дјеловање усмјерава и на унапређење капацитета, обуку волонтерског и професионалног особља у циљу ефикасног одговора на ублажавање посљедица изазваних природним и другим катастрофама.

- У структури Црвеног крста Републике Српске дјелују вишенамјенске теренске јединице и вишенамјенске теренске екипе, које опремамо и обучавамо управо за дјеловање у природним несрећама и другим катастрофама. За провјеру њихове спремности за дјеловање у таквим условима сваке године са акцентом на 13. октобар – Свјетски дан превенције ризика од катастрофа организујемо показну вјежбу ВТЈ и ВТЕ. Такође, радимо на обезбјеђивању неопходних залиха како бисмо на адекватан начин одговорили будућим изазовима и задацима који су постављени пред Црвеним крстом Републике Српске – напомиње Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Програм упозоравања на опасност од мина један је, такође, од важних програмских активности у Црвеном крсту Републике Српске, о којем се, поред реализације задатака на терену, изучава и у основним и средњим школама.

- Кроз овај програм различитим врстама обука и едукацијом особља и волонтера настојимо да укажемо на и даље присутни проблем великог броја мина и минских поља у читавој Републици Српској и БиХ. Посебну пажњу пружамо младима кроз такмичења на свим нивоима, од школског до републичког такмичења – каже Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

У вријеме оснивања и настанка Црвеног крста Републике Српске, најактивнији програм била је Служба тражења Црвеног крста Републике Српске, у чији рад је у вријеме ратних дешавања, а и послијератном периоду, био укључен огроман број професионалаца и волонтера.

- Служба тражења ЦКРС реализује активности које подразумијевају обнављање породичних веза прекинутих усљед ратних сукоба у БиХ или у свијету, природних или људским фактором узрокованих катастрофа, као и у миру из других разлога, који обнављању породичних веза дају хуманитарни карактер. Нажалост, још увијек трагамо за више од 6.500 несталих лица у БиХ – наводи Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Кроз пројекат миграција и рада са људима у покрету кроз Републику Српску, односно БиХ, чланови мобилних тимова Црвеног крста Републике Српске настоје да пруже прву помоћ, храну, одјећу и друге потрепштине, те и да смање ризике од криминалних дјела, тензије између локалног становништва и људи у покрету.

Да би квалитетно представили све активности и рад Црвеног крста Републике Српске у јавности задужен је програм за информисање и промотивно-издавачку дјелатност Црвеног крста Републике Српске.

- За ових 32 године постојања и успјешног рада успјели смо да изградимо чврсту мрежу и добру сарадњу са бројним медијским кућама и новинарима широм Републике Српске, али и у Федерацији Босне и Херцеговине и земљама региона. Све наше програмске активности и календарске догађаје преносе бројни медији и овом приликом морамо посебно да се захвалимо што подржавају наш рад и труд на путу хуманости. Поред сарадње са медијима и промоције на друштвеним мрежама, наше активности промовишемо и кроз издаваштво. Једина смо организација Црвеног крста на Балкану која има свој часопис – „Хуманост“, који постоји колико и сам Црвени крст – истиче Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

Поред информисања и рада са медијима, Црвени крст Републике Српске развија и програм дисеминације, односно ширења знања о покрету Црвеног крста.

- Кроз овај програм присутни смо у бројним основним, средњим школама и на факултетима, али и у другим установама и организацијама, које су заинтересоване да чују како је настао Црвени крст, ко га је основао и која је мисија свих црвенокрсташа у свијету. Ширењем знања о покрету Црвеног крста ширимо и знање о нашој организацији, јавности представљамо оно чиме се ми заиста бавимо – наводи Лазић.

Фото: Уступљена фотографија

У наредном периоду, поред доношења приједлога закона о положају и овлашћењима Црвеног крста Републике Српске, запослене у овој организацији очекују и активности по питању израде стратегије развоја организације у периоду од 2024. до 2030. године, обиљежавање бројних датума из календара традиционалних активности, те организовање кампова за омладину и подмладак током јула и августа мјесеца.