Хуманост није привилегија, то је избор који свако од нас може направити и допринијети као волонтер, донатор или једноставно као човјек који пружа помоћ комшији у невољи.
Овим ријечима генерални секретар Црвеног крста Републике Српске Рајко Лазић најбоље је описао мисију ове организације, која три деценије представља ослонац хуманости, солидарности и помоћи широм Српске.
Под слоганом "Породица хуманости" Црвени крст наставља да гради заједницу у којој су љубав, пажња и узајамност темељи друштва.
Црвени крст се често у јавности највише повезује са пружањем прве помоћи, али та слика у стварности је потпуно другачија, јер њихов посао обухвата много већи рад.
- Током године кроз бројне програме реализујемо социјално-хуманитарне дјелатности, прву помоћ, добровољно давалаштво крви и његу и помоћ у кући. Наш циљ је да будемо присутни у свакодневном животу људи, а не само у кризним ситуацијама - навео је Лазић
Он истиче да је Црвени крст прије свега покрет хуманости, који дјелује свакодневно, у тишини, често далеко од очију јавности.
Лазић је за "Глас Српске" истакао да се фокусирају на рад са школама, факултетима и младим лидерима.
- Кроз школе и универзитете градимо будуће волонтере, а кроз локалне заједнице остварујемо директан контакт са грађанима. Споразуми са образовним установама омогућавају да млади стекну знање, али и осјећај одговорности према друштву - казао је он.
Према његовим ријечима, приоритети су им јачање капацитета организације, модернизација рада, развој волонтеризма и унапређење система реаговања у катастрофама.
- Такође, планирамо више едукативних програма за младе и проширење социјалних услуга за најугроженије категорије. У наредној години интензивираћемо међународну сарадњу са циљем да Српска буде препознатљива као заједница у којој је брига о човјеку на највишем нивоу - додао је Лазић.
На питање који су им највећи изазови приликом реаговања у природним катастрофама или несрећама, те колико је битна сарадња са другим службама, Лазић је истакао да је највећи изазов координација и брзина одговора.
- То је најбитније, посебно у првим часовима након несреће. Зато је сарадња са Цивилном заштитом, ватрогасцима, полицијом и здравственим установама од кључне важности - навео је Лазић и појаснио да само удруженим снагама могу ефикасно помоћи угроженом становништву.
Како је казао, тимови Црвеног крста редовно пролазе кроз обуке које укључују прву помоћ, логистику, евакуацију, рад са становништвом и психосоцијалну подршку.
- Обуке се одржавају током године, а волонтери стичу практично искуство кроз симулације и заједничке вјежбе са другим службама. Закон о спасавању лица и имовине препознаје нас као активне учеснике у систему спасавања - рекао је Лазић.
Додао је да, за разлику од Црвеног крста ФБиХ који je у овој години од федералне Управе цивилне заштите добио 320.000 КМ за обуке и набавку опреме, њихова организација није добила ни марку подршке.
Ова хуманитарна, добровољна и невладина организација данас броји више од 5.000 активних волонтера различитих узраста чија су енергија и посвећеност највећа снага Црвеног крста.
- Одржати ентузијазам није лако, али сталним едукацијама, камповима, признањима и могућностима за лични развој трудимо се да волонтери осјете да су дио нечег великог и важног. Надам се да ћемо у партнерству са Владом Републике Српске и ресорним министарством изградити систем у којем ће се волонтерски рад вредновати и да ће волонтерима бити признат њихов допринос заједници - казао је Лазић.
Додао је да кроз јавне кухиње и програме социјалне помоћи Црвени крст свакодневно помаже више од 1.500 корисника, а средства обезбјеђују кроз подршку институција Републике Српске, локалних заједница, донатора, предузећа и појединаца.
Значај
Црвени крст Српске је присутан у бројним хуманитарним, здравственим и образовним акцијама, а процјењују да током године њихов рад обухвати око 150.000 грађана.
- То укључује кориснике хуманитарне помоћи, учеснике едукативних програма, донаторе, волонтере, као и све оне који се укључују у наше акције. Тај број најбоље показује колики је домет и значај организације - рекао је Рајко Лазић.