Прота Војо је свештеник који је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији као једини војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са српским народом Грбавице, прешао је у Источно Сарајево гдје је наставио службу у цркви у Миљевићима. Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

У колективном сјећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво мјесто као војни свештеник у униформи, са крстићем на вуненој капи.

У рату је носио чин мајора, а послије њега озваничен је као потпуковник. 

Сахрањен је у порти Цркве Светог Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву.