Бројне су везе српског и руског народа, а најчвршће, духовне. Посљедњу такву везу је изградила Света Марија Гатчинска. Ову новомученицу народ назива брзом помоћницом у борби против најраширеније болести данашњице, депресије. Србија је од Русије добила честицу њених моштију, а сада има и филм који говори о невјероватним подвизима ове светитељке.

"Чамотиња, очајање, туга. Не осећаш ни тело, ни душу. Само да легнеш у гроб“.

Овим ријечима почиње филм о руској светитељки, личном исповијешћу мати Злате, игуманије београдског манастира Пресвете Богородице, која говори о свом првом духовном сусрету с њом. Тај догађај на Смоленском гробљу је био предсказање њеног будућег живота у Цркви. Говори о депресији, али и оздрављењу.

- Мати Злата то стање не зове депресијом, каже да је то сто пута горе, то је богоостављеност. Њој се то догодило после 12 година монашког живота, а Света Марија Гатчинска јој је помогла, све то је детаљно описала - објашњава ауторка филма „Сила Божија се у немоћи показује“ Јелена Мићић.

Светитељкин пут до срца Срба

Мићићева је новинарка Студија Б, али је и филолог. Знање руског језика одвело ју је у Санкт Петербург на Међународни конгрес новинара по називом „Култура дијалог“. Имала је задатак да сними прилог који ће по повратку у Србију бити емитован на њеној телевизијској кући.

- Имала сам другу идеју, али се догодило неколико малих чуда која су ме довела, не до телевизијске репортаже, већ до документарног филма о Светој Марији Гатчинској који има руску и српску страну приче. Једном речју, нисам тражила светитељку, она је мене пронашла - каже ауторка за Спутњик.

Њен филм је премијерно приказан у препуном Руском дому у Београду прије нешто више од годину дана. Од тада је имао још неколико ексклузивних пројекција. Таква је била и она прошле недјеље у Богородичиној цркви у Земуну, пред празник обретења моштију светитељке, 26. март.

Непокретна дјевојка кроз коју је говорио Свети дух

Света Марија Гатчинска рођена је као Лидија Љељанова 1874. у Санкт Петербургу, отац је био власник фабрике. Имала је све, али је изгубила здравље, са 16. година обољела је од паркинсонове болести. Породица се преселила у Гатчину, 50 километара од великог града, убрзо је постала потпуно непокретна.

Своју болест је претворила у хришћански подвиг. Примала је госте лежећи, тјешила их, не увијек ријечима. Био је довољан и сам сусрет с њом да народ добије утјеху и снагу, да се поврати вјера у Бога и у себе, да могу даље.

"Она је задобила дарове Светог Духа, имала је дар, Руси кажу „утјешења“. Реч је о дару благодатне молитве, имала је дар духовног расуђивања. Имала је и дар прозорљивости. Људи су код ње долазили по помоћ. Прво из комшилука, па познаници, затим познаници познаника, убрзо су из целе Русије долазили људи да им помогне, из свих сталежа, занатлије, железничари, обични радници, али и представници интелигенције и свештенства“.

Мићићева додаје да су код мати Марије долазили вискоки црквени великодостојници, митрополит петроградски Венијамин, који је и сам постао свештеномученик, митрополит Јосиф. Звали су је Света још за живота, а заправо је двострука мученица, од шеснаесте године носила је подвиг тјелесних мука, али је и страдала за Христа.

Мученичко страдање Свете Марије

У ноћи 18. фебруара 1932. године догодио се „Велики петак руског монаштва“, масовна хапшења и затварања манастира настављена су и сљедећег дана. Тада су дошли по, тада монахињу, Свету Марију:

„Одведена је у затворску болницу, где је подвргнута монструозним мучењима. Постоје сведочења да су јој секли тетиве, при том је била потпуно непокретна, било је неопходно да о њој бар двоје људи води рачуна. Није могла ни да помера вилицу, врло је тихо и неразговетно говорила. По новим открићима у документима, јасно је да је умрла од глади. Последица мучења и небриге“.

Ауторка филма имала је увид у добар дио грађе, разговарала је са историчарем Виктором Васиљевим који је писао житије и акатист Свете Марије Гатчинске. Ријеч је о једном од учесника процеса канонизације. Интересантна је чињеница да су они који су прикупљали грађу за оптужницу против „реакционих елемената“ заправо били веома важни биографи светитељке:

„Сведоче да је тражила од свих који уђу у њену келију да прво целивају јеванђеље и крст. Само њено присуство је било благодатно. Она то, наравно, никада није признавала, говорила је да та благодат која се шири око ње, не долази од ње, већ зато што се она у тој келији често причешћује“.

Помоћница у борби против дерпесије

Света Марија данас је позната као брза помоћница у борби против депресије, али су, каже  саговорница "Спутњика", све присутнија и исцјељења од других болести, па и паркинсонове која је неизљечива. Један такав случај, петнаестогодишњег дјечака, забиљежен је у Москви. Забиљежени су и случајеви исцјељења тежих повреда кичменог стуба. Болести које имају везе са покретом.

У Храм Светог Апостола Павла у Гатчини, гдје су Маријине Свете мошти, људи непрестано долазе по помоћ. Истовремено јој се обраћају и у манастиру Пресвете Богородице под Авалом. Кандило изнад њене иконе непрестано гори, акатист чита мати Злата, најбољи свједок исцјељења уз њену помоћ.

Филм Јелене Мићић, за који је одликована медаљом Свете Марије Гатчинске Руске православне цркве, прати обје приче.

И љекар треба да зна шта је људска душа

Вјерујући помоћ траже у Цркви, у молитви, али депресија је опака болест данашњице, ако се не препозна и не лијечи, може довести и до суицида.

Ауторка на питање како је медицинска струка прихватила филм, прије свега каже да је Руски дом током премијере био пун љекара, а пројекција је одржана и у Медицинској школи на београдској Звездари:

„Размишљала сам, како ће проћи, било је пуно ђака, али је било и пуно професора. Тај аплауз и те сузе у очима нећу заборавити никада. Било ми је потресно како су заступници онога што зовемо западна медицина разумели потребу да се у свакој болести обрати пажња на то – шта је људска душа“.

Саговорница додаје да је матушка Марија говорила да депресија долази због гријехова који се стално понављају, ако се понављају и послије исповијести. Да је сваки гријех неопходно дубоко искајати.

- Поверавање психијатару и психотерапеуту није Света Тајна, али и ту се говори, то је исто отварање душе и нека врста исповести. Вера и психотерапија се дубоко прожимају, то је моја лична процена, да би смо дошли до правог исцељења, једно без другог не може - закључује Мићићева.

Она је имала част да упозна и посљедњу особу која је Свету Марију лично познавала, Александру Петровну, кћерку свештеника Петра Белавског који је светитељки био духовник.

Акатист сваког четвртка

Икону са честицом њених моштију руски патријарх Кирил поклонио је блаженопочившем патријарху Иринеју. Чува је манастир Пресвете Богородице Тројеручице на Авали.

Пред њом се сваког четвртка у 17 часова служи акатист Светој Марији Гатчинској. У овај манастир стигла је и мантија у којој су биле мошти. И над њом се људи моле.

Пише: Сенка Милош