У бисерној огрлици градова Горњодринског региона, Чајниче посебним чини то што се у њему налази Чудотворна икона мајке Божије - „Чајничка красница“. Ова икона налази се у Цркви Успења Богородичног, коју је према предању урадио Свети апостол и јеванђелист Лука и једна је од три у свијету позната по својој чудотворној исцјелитељској моћи.

Много је писаних трагова и свједочанстава о чудотворним исцјељењима која су се догодила пред овом иконом. На поклоњење и молитву пред "Чајничку чудотворну красницу" долазе многобројни вјерници из свих крајева свијета. Управо због свега овога, овај прелијепи градић, који по свом амбијенту у којем је смјештен подсјећа на неки велики природни амфитеатар, добио је назив "Балкански Јерусалим", јер се на овим просторима сматра највећим светилиштем одмах послије Острошког манастира.

Од Свете земље до Чајнича

- Према предању, чудотворну икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука. Он је насликао три иконе Богородице. Једна је у Јерусалиму, једна на Светој Гори, а трећа је у Чајничу. Рађена је на дрвету. Са једне стране је лик пресвете Богородице како у наручју држи Богомладенца Христа, а са друге стране је лик Светог Јована Крститеља како десном руком благосиља. По народном предању, икону су добили Немањићи када су ишли на поклоњење у Свету земљу одакле су је донијели на наше просторе. Када се цар Урош разболио од једне тешке и неизљечиве болести, када се помолио Господу и пресветој Богородици за своје оздрављење и када је добио изљечење од те болести, ову икону је даривао манастиру Бања код Прибоја у знак захвалности Богу и Богородици. У том манастиру је била све до оног тренутка када су Турци спалили мошти Светог Саве и када су редом почели да пале и разарају наше манастире. Ни манастир Бања није поштеђен и када је био у пламену, један сељак је ушао и на леђима изнио икону. Тек тада се манастир срушио. Многи ће рећи да је то случајно, али ми који вјерујемо знамо да се то дешава по Божјем промишљу и допуштењу. Послије тога је икона донесена у Чајниче гдје је преко 370 година била у старој цркви, све до изградње новог храма, 1863. године, када је икона стављена на овај трон гдје се и сада налази - приповиједа парох Зоран Калајџић.

За вријеме Другог свјетског рата, усташе су са иконе повадиле дијаманте, а италијански војници су разорили оба храма. Народ је успио склонити икону и сачувати је по околним селима, црквама и пећинама, да би је по завршетку рата вратили на “престо” у Чајниче. Стара црква обновљена је 1946.  године, а нова 13 година касније.

Окована златом и сребром

У знак захвалности, чајничку Красницу је у другој половини 19. вијека у злато и сребро оковао кујунџија из Сарајева.

- Овај златно-сребрни оков није био увијек такав. Крајем 19. вијека, златар из Сарајева Ристо Андрић, који се тешко разболио, тражио је лијека својој болести, није могао да га нађе, а онда је чуо за ову икону, дошао је овдје и прочитана му је молитва. Када је добио оздрављење, тај златар је из захвалности према Богу и пресветој Богородици израдио овај златно-сребрни оков. Своју златарску радњу је затворио на три године, колико му је било потребно да изради оков за који је утрошио преко 17 килограма злата и сребра - каже свештеник Калајџић.

Нaдaлeкo je чyвeнa и пoзнaтa oвa српскa, прaвoслaвнa и чyдoтвoрнa свeтињa.

Гoдинaмa њoj притичy нeвoљни, oжaлoшћeни, бoлeсни, исцрпљeни дyшoм и тиjeлoм, грeшници и пoкajници, oсaмљeни y тeшким дaнимa oпштeнaрoдних, прирoдних или рaтних нeвoљa. Oнa je свимa пoмaгaлa и пoмaжe. Oжaлoшћeнимa je yтjeхa, бoлeснимa исцјeљeњe, прoгoњeнимa зaштитa, сирoмaшнимa пoкрoв и хрaнитeљкa, oчajницимa нaдa, грeшнимa пoкajaњe, зaлyтaлимa пyт и истинa, yбoгимa пoкрoвитeљкa и врaгy прoтивник.

Mнoгoбрojнa сy њeнa чyдa и дoбрoчинствa, кoja нaрoд из дaвнинa пaмти y Чajничy, и сa oбјe стрaнe Дринe, пo Хeрцeгoвини и Црнoj Гoри, Републици Српској, ФБиХ и Србиjи.

Вjeрници сy из зaхвaлнoсти oкитили њeнe Бoгoмaтeринскe грyди скyпoцjeним дaрoвимa, кojи сиjajy кao свjeдoчaнствo и зaлoг jeднe вeликe свeтињe и jeднe вeликe вjeрe oдaнoгa и бoгoнoснoгa нaрoдa.