На данашњи дан 1918. године капитулирала је Турска, која је у Први свјетски рат ушла на страни Централних сила, чиме је престала да постоји Отоманска империја.

На основу акта о капитулацији, Турска је морала да распусти војску, отвори побједницима пролаз кроз Црно море, пристане на окупацију Цариграда и Босфорског мореуза, повуче се из Арабије, Месопотамије, Сирије, Јерменије и дијела Киликије.

На врхунцу моћи Отоманско царство обухватало је Анадолију, Средњи исток, дио сјеверне Африке и југоисточну Европу. Османску државу су основали припадници Огуз-Турака, предвођени Емиром Османом Газијем, по којем је држава добила име, а владари су потекли из династије Османлија.

У дипломатским круговима Османска држава је често називана Висока порта или само Порта, што је потекло од француског превода османске речи "Баб-и-али", што значи "висока капија", према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату.

Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције Османске државе на прелазу из Европе у Азију.

У Првом свјетском рату пропадајућа османска држава придружила се Централним силама у посљедњој нади да ће продужити постојање.

Турци су током рата били углавном на Блискоисточном фронту, покушавајући да одбране своје нафтне резерве од Британаца и спријече упад Руса преко Кавказа.

Међутим, колонијалне силе потпуно су уништиле Отоманско царство, заузимајући све што су Османлије имале ван Анадолије, па и велике посједе у Анадолији, која је била регија са највећом концентрацијом турске етничке популације.

Мустафа Кемал Ататурк, турски генерал у Првом свјетском рату и критичар османске власти, омогућио је оснивање модерне турске државе 1923. године, која је склопљена од остатака некадашњег Османског царства.