У Црној Гори се 30. августа одржавају парламентарни избори на којима партија Мила Ђукановића жели да продужи тридесетогодишњу владавину.

Опозиција се узда у то да су протести због црквеног закона ослабили моћ власти.

Грађани Црне Горе 30. августа излазе на једанаесте парламентарне изборе од пада комунизма и пете од обнове независности 2006. године. За разлику од других држава Балкана, које су током посљедњих 30 година искусиле једну или више смјена власти, Црна Гора остаје једина земља у овом дијелу Европе која има вишедеценијску доминацију једне странке - Демократске партије социјалиста (ДПС) и њеног лидера, предсједника државе Мила Ђукановића. 

Ко су главни играчи на изборима?

ДПС на изборе иде самостално, а касније се узда у подршку мање владајуће партије Социјалдемократа (СД) и мањинских странака Бошњака, Албанаца и Хрвата, које су њихови традиционални партнери. Листу најјаче странке предводи актуелни премијер Душко Марковић. На супротној страни су четири опозициона блока и то двије веће коалиције, једна окупљена око доминантно просрпског Демократског фронта и друга коју предводе Демократе те процрногорске Социјалдемократска партија (СДП) и УРА.

Избори се одржавају у јеку епидемије корона вируса, али и након великог сукоба власти и Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори око спорног Закона о слободи вјероисповести, који је довео до вишемесечних протестних литија СПЦ по улицама црногорских градова, а које је подржао највећи дио опозиције, али и огроман број грађана. Из ДПС-а су већ поручили да су ови избори поново судбински и да се на њима брани суверенитет Црне Горе од великосрпског национализма оличеног и у СПЦ, док и у опозицији тврде да су избори судбински – али за одбрану цркве и њених светиња.

ДПС и њихов изборни плакат

Политички аналитичар Борис Марић каже за "DW" да ће резултат избора зависити од више фактора међу којима је и излазност, за коју очекује да ће бити мања због епидемије. До сада је, по правилу, мања излазност омогућавала лагане победе ДПС-у, али када је била преко 70 одсто, власт би побјеђивала, али с малом разликом и опозиција је имала неку шансу.

- И овог пута имаћемо малу разлику за једну страну - тврди Марић.

С друге стране, новинар политичке редакције листа Вијести Биљана Матијашевић сматра да веће шансе за побједу има власт јер, како каже, обилато користи институционалну предност и државне ресурсе злоупотребљава у изборне сврхе, па тако званичници, предвођени премијером Марковићем, посљедњих дана отварају све што се може отворити.

- Значајна предност за власт је и контрола над бирачким списком у којем, према анализама, има 'фантома', па је омогућено гласање значајном броју људи који одавно не живе у Црној Гори - каже Матијашевић за "DW".

И она, попут Марића, вјерује да ће коначан резултат доста зависити од излазности, јер ће неки гласачи због страха од корона-вируса остати кућама.

- Ипак, то ће махом бити гласачи опозиције и неопредијељени јер бирачи ДПС-а су већином дисциплиновани, односно за сваког њиховог гласача је задужен неко из изборног штаба, да га опомене кад и за кога треба да гласа. Такође, ДПС ће поново користити опробане методе као што су застрашивање, обећања, поделе помоћи - каже Матијашевић.

Марић има нешто другачије мишљење.

- Верујем да ДПС неће успети да изведе баш све своје бираче. Ту пре свега мислим на гласаче из дијаспоре, јер су и даље затворене неке границе због вируса, затим старије становништво које се боји заразе, те део бирача који је разочаран сукобом са црквом. Иако се ту ради о неколико процената, то може бити важно за крајњи резултат - каже Марић.

Фактор литија

Марић упозорава и да ће резултат итекако зависити од тога колико ће ДПС санирати политичку штету коју је имао због литија против Закона о слободи вјероисповијести.

- Велики део народа лоше је реаговао на тај закон и то је за ДПС једна нова ситуација коју морају да амортизују и реше, јер су због тога изгубили део бирачког тијела. ДФ и Демократе са својим партнерима, према неким истраживањима, заједно имају око 40 одсто. Тај блок се укрупнио до те мере да не може бити расипања гласова на тој страни и они ће извући из себе максимум у датим околностима. С друге стране, ДПС је сам увек био на 40 одсто, али је вероватно изгубио неколико процената због литија. Ипак, с њима традиционално иду мањинске странке и то је још неколико процената. Тако да би коначан исход могао да зависи од резултата грађанских партија СДП-а и УРЕ. Ако обе уђу у парламент, мислим да ће ДПС-у бити теже да задржи власт, али ако нека остане испод цензуса од три одсто, шансе им се повећавају - сматра Марић.

И Матијашевић сматра да значајан број бирача ДПС-а не подржава Закон о слободи вјероисповијести, али је сада питање да ли ће превладати њихово незадовољство или страх од губитка свог или радног мјеста некога од чланова породице.

- Мислим да ће свакако резултат ДПС-а бити слабији него на претходним изборима - каже она, додајући да су литије ојачале коалицију око ДФ-а, тако да ће неопредијељени бирачи, који су и вјерници, сада дати глас ДФ-у, који ће традиционално добити и "српске" гласове. Бољи резултат предвиђа и Демократама.

С друге стране, Марић каже да ДПС никада не треба потцјењивати.

- Иако ће 'енергија литија' допринијети већој мобилизацији опозиционих бирача, ДПС је доминантна црногорска партија, која држи под контролом државне институције и већ се види да се у кампањи не либе од максималне злоупотребе државних ресурса. То ће бити адут на који ће играти, како би максимално надомјестили штету од литија - сматра Марић.

Да ли ће опозиција, ако изгуби, признати пораз?

Опозиција је ушла у изборну трку иако је дуго претила бојкотом тврдећи да су услови за изборе непоштени и да дају велику предност ДПС-у. Након прошлих избора, нису честитали власти на побједи нити признали резултате.

- Нереално је очекивати да ће ови избори бити фер, имајући у виду литије, неуспешну реформу изборног законодавства, коришћење корона-вируса за забрану окупљања, хапшења због наводног кршења мера против заразе - сматра Матијашевић. Она каже и да власт нетранспарентно троши новац из буџетске резерве и одбија да уклони "фантоме" из бирачког списка.

С друге стране, Марић каже да је опозиција имала четири године да дође до фер услова за изборе, али они никад нису понудили заједничку стратегију.

- Парцијално су и на крају неуспешно преговарали с влашћу, претили су бојкотом и сада излазе на изборе иако су, по мом мишљењу, услови гори него 2016. године. Својим пристанком да изађе на изборе, опозиција их је овај пут до краја легитимисала и сва прича о нерегуларности избора неће имати потребну тежину, и ако буде истинита - закључује Марић.

Матијашевић, пак, упозорава да ће се Црна Гора, без обзира ко побиједи на изборима, суочити са великим проблемима због економске кризе усљед корона-вируса.

- Мораће да се види како и где набавити новац за сервисирање буџета, како спречити затварање предузећа и губитак радних места, како санирати велике губитке у туризму - закључује Матијашевић.