Крстовић (Ристан) Перо, припадник Прве гардијске моторизоване бригаде Војске Републике Српске, рођен је 22. јануара 1975. године у Трнову, а погинуо је 18. јун 1995. године на Трескавици.

"Моја породица је у темеље Републике Српске уградила све што је имала, а то је живот двадесетогодишњег сина јединца. Наиме, мој брат Крстовић (Ристан) Перо, рођен 22. 1. 1975. био је припадник Прве гардијске моторизоване бригаде ВРС, јединица ВП 7577 Сарајево и погинуо је приликом извршавања борбеног задатка у рејону Брда, општина Калиновик. Брат је погинуо у двадесет првој години живота, није био ожењен и живјели смо у заједничком домаћинству са родитељима. Отац Ристан Крстовић је био борац ВРС прве категорије и преминуо је 2017. године од посљедица тешке болести, карцинома. Ја, Крстовић Дубравка, сам као малољетно лице била ангажована у ВРС у периоду од 1. 3. 1995. до 15. 1. 1996. године и имам признат статус борца седме категорије. Живим са седамдесетогодишњом мајком, срчаним болесником (има уграђен пејсмејкер)."

Ово је дио писма и апела упућеног ХУ Ветерана Прве гардијске моторизоване бригаде Генералштаба ВРС Гардијско Срце. Писмо је упутила рођена сестра погинулог саборца, Дубравка Крстовић, која је и сама учесница рата, тада као малољетно лице.

Ових дана су обавјестили сестру Дубравку да остаје без посла, без основних животних примања и егзистенције.

Е, па господо, неће да може!

Брат Перо није имао прилику да заснује своју породицу, није јер је за све породице дао све своје, свој живот.

Брате Перо, иза себе осим породице, оставио си и 7.000 браће сабораца. Твоја мајка и твоја сестра Дубравка нису саме.

Рат је завршио али наше битке нису!

Текст преузет са Фејсбук странице „Војска Републике Српске“