Нове технологије које су први пут употријебљене на изборима у БиХ, те одлука да се број преференцијских гласова ограничи на три, утицале су на изборне бројке када је у питању појединачно гласање за одборнике широм БиХ, али према ријечима оних који прате овај процес, само су дјелимично зауставиле малверзације карактеристичне за провођење избора овдје.
Подсјетимо, на локалним изборима одржаним 6. октобра, на више од 450 бирачких мјеста примијењене су нове изборне технологије, које су подразумијевале биометријску идентификацију, затим аутентификацију бирача, те оптичке скенере и аутоматско пребројавање гласачких листића, као и видео-надзор.
Поред тога, примијењена је одлука да се у оквиру једне изборне листе може гласати максимално за три кандидата, а да се бирачима који на листи гласају за четири или више имена ти гласови бришу и по аутоматизму додјељују тој странци као један глас.
На овај начин, сигурно је дијелом заустављено фамозно "доиксавање" гласова кандидатима приликом бројања од стране бирачких одбора, па ако гледамо најјаче странке по локалним заједницама, гласови које су добиле на овим изборима не разликују се много од гласова које су добиле 2020. године, али су енормне разлике у гласовима које су добијали кандидати појединачно, а поново су били најбољи на листама.
Тако је у Приједору носилац листе једне странке на овим изборима освојио нешто преко 3.000 гласова и то му је било довољно да буде први на листи, а његова странка да буде убједљиво најбоља.
Међутим, прије четири године он је освојио 4.600 гласова, али му је то тада било довољно тек за треће мјесто, јер је тадашњи носилац листе имао чак 7.500 гласова, а странка је и тада била првопласирана.
Оно што је такође интересантно јесте да је носилац листе са ових избора освојио 38 одсто гласова које је странка добила, док је носилац листе 2020. године добио преко 90 одсто страначких гласова за Скупштину.
У Бањалуци смо у овом случају можда и имали најреалнију ситуацију, јер је носилац листе СНСД-а освојио готово исти број гласова као његов претходник прије четири године. Већа разлика примјетна је код опозиције, а као примјер ћемо навести ПДП, чија је страначка листа на овим изборима освојила скоро 1.000 гласова више него 2020. године, али је првопласирани кандидат сада освојио чак 5.000 гласова мање него најбољи на листи прије четири године.
У Бијељини смо на овим изборима имали кандидата из владајућег СНСД-а који је освојио тек нешто више од 2.000 гласова, али му је то било довољно да у коначном збиру буде другопласирани за одборничке клупе. На локалним изборима 2020. тај исти кандидат је освојио дупло више гласова, али је био тек шести. Странка је иначе на овим изборима освојила свега 200 гласова мање него прије четири године, али је оба пута била најјача.
У Зворнику смо имали примјер да је странка имала скоро 2.000 гласова више него на изборима 2020. године, али је носилац листе сада освојио чак 4.000 гласова мање него на претходним изборима, а у оба случаја остао је као првопласирани.
Имали смо такође странку из једног од највећих градова у БиХ која је била најбоља за кантоналну скупштину и на овим и на претходним изборима. Оно што је занимљиво јесте да је на изборима 2020. године чак 16 кандидата на листи имало преко 10 одсто од укупних гласова странке, док је на овим то пошло за руком свега њих петоро.
Из ових неколико примјера може се закључити да је ограничавање гласања за максимално три кандидата на листи у већини случајева допринијело томе да кандидати нису више тако доминантни као у претходним изборним циклусима.
Међутим, Вехид Шехић, бивши предсједник ЦИК БиХ, није увјерен да су малверзације при гласању, дописивању и нарочито бројању отклоњене.
- Ограничавање преференција на три у принципу убрзава утврђивање резултата избора, тако да то сигурно олакшава процес. Али, од када су уведене преференције, а то је било 2004. године, надаље 2006. дешавало се да су одређени чланови бирачког одбора, они несавјесни и неодговорни, уписивали преференције кандидатима који нису имали те гласове. Сада је то сигурно нешто смањено, али људски фактор има јако битну улогу, јер, као што и знате, пошто мандат припада изабраном званичнику, сад ви у оквиру једне политичке странке имате да сваки кандидат води своју предизборну кампању, себе промовише на разне начине. Тако да је то заиста један нездрав однос у оквиру једног политичког субјекта - наводи Шехић за "Независне новине".
Увјерен је да ће изборне злоупотребе бити заустављене тек када нове технологије буду инсталиране на свим бирачким мјестима.
- Тада више неће моћи да један човјек гласа десет пута на десет различитих листа, или да ће ико моћи дописивати преференције било ком кандидату на листи јер ће то бити скенирано и резултати већ послани даље Изборној комисији - рекао је Шехић.
Поред тога, многи су мишљења да би БиХ требало да уведе затворене изборне листе јер би, сматрају, то смањило унутарстраначку корупцију, али је проблем што би ојачало партијска руководства, а не кандидате.
