Божић је најрадоснији хришћански празник. Према црквеном обичају, празнује се три дана. Некада је важило правило да се први дан проводи са породицом, а остала два се одлазило у госте и честитало.

Током тих празничних дана припрема се богата трпеза. Једини гост у кући првог дана Божића био би положајник добар пријатељ домаћина који је по вјеровању доносио срећу. Данас се Божић као и раније прославља у многим домовима, али су се обичаји, под утицајем модерног времена, измијенили. О обичајима који су некада важили, свједоче сачуване приче од старина и појединци који и даље настоје да очувају традицију и отргну те вриједности од заборава.

На божићно јутро, још прије свитања, у православним храмовима звоне звона која објављују долазак најрадоснијег празника. Људи се поздрављају ријечима “Мир Божји, Христос се роди!”, а отпоздрављају “Ваистину се роди!”. И то је обичај који до данашњег дана живи. Међутим, много других божићних обичаја је запостављено.

Некада је био обичај да се ујутру сва породица окупи и да се подијеле посебни колачићи. Њих је било 12, јер је било 12 апостола. Сваки је био нечему намијењен. Дјеци, за виноград, за жито, за стоку… Због тога су се они најприје дијелили укућанима, а оно што би преостало износило се у двориште, шталу, тор. Данас се тај стари обичај само у појединим мјестима практикује. Такође, данас ријетко ко уноси сламу у кућу.

За Божић се спрема богата трпеза. То је дан када се први пут једе мрсна храна након божићног поста. Раније се скоро у свакој кући пекла гуска или ћурка за Божић. Данас гуску скоро нико не пече, већ се најчешће пече прасе. Овај стари обичај и даље се практикује у неким дијеловима Војводине.

Божић није Божић без колача, свијеће, жита, вина и бадњака

Чак и ако је осталих дана у години мањкало хране, на Божић је морало да је буде и више него довољно. А тачно се знало и шта уз храну мора да буде на столу.

На Божић, на столу треба да стоји колач. Данас није риједак случај да се тај колач купује готов у пекари. Али, то није то. Правило је да га домаћица куће умијеси. Није битно како ће испасти, у смислу, али је ипак важно да се то спреми у породичном дому. Колач се сијече прије ручка, а са кандилом се благосиљају укућани и дом. Уз божићну трпезу вјерски обичаји налажу и паљење свијеће.

Жито које је посађено обично пред Светог Николу раније је обавезно стојало на столу. Такође, ту мора да стоје и гранчица бадњака и вино. Ја сам одрасла јужно од Београда доље у Србији.  Остали састојци трпезе, од супе, сарме, печења само су пропратни дио. На трпези обично се данас, као и раније могу наћи суве шљиве, суве смокве, суво грожђе… Некада, као божићне посластице правили су се медењаци.

Положајник једини гост за Божић

Некада је важило правило да се 7. јануара не иде од куће. Обичај је да се првог дана Божића нигдје не иде, него се остаје са породицом у кући. Једини гост пригодом Божића требао би бити положајник који долази да честита Божић. Положајник долази ујутру, са граном бадњака, да благосиља кућу, имање, како би година била срећна и берићетна.

Као здравицу за напредак и берићет дома изговарају се ријечи: “Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица. Колико варница, толико у тору оваца. Колико варница, толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај”.

Након изговорених ријечи, положајник се дарује поклоном који је домаћица припремила. Положајник је најчешће неко ко је домаћином добар пријатељ, који домаћину и укућанима жели искрено добро. У стара времена, домаћини су посебно обраћали пажњу на избор те особе јер се вјеровало да ако је та особа неискрена могу да се десе неке ружне ствари током године. Али, то су само вјеровања.

Божићни колач – чесница

За Божић се спрема посебан колач. Чесница. Њен начин припреме разликује се од краја до краја. Тако на примјер, у Војводини се справља од танких кора у које могу да се ставе ораси, суво грожђе, суве смокве, суве шљиве, мед… У остатку Србије је она прави углавном у облику погаче која се мијеси.

Некада су се засебно мијесиле и коре за чесницу, које су се сушиле на кревету. Данас се чесница углавном прави са куповним корама. Многи чак и преливају овај колач шећерним сирупом. Због тога се неријетко деси, да чесница испадне више налик на баклаву.

Чесница се износи ујутру на сто.. У њој се налази новчић или златни дукат за срећу. Чесницу окрећу укућани са положајником и ломе га рукама. Онај код кога се нађе новчић вјерује се да ће га срећа пратити током цијеле године.

Момци долазили код дјевојака само на Божић

Ранијих деценија, момци и дјевојке нису могли да се виђају кад год су хтјели. Сусрети су били одређени само у посебним приликама, а једна од таквих је био управо Божић.

Прије четрдесетак и више година, на Божић су момци долазили са хармоником, у двориште код дјевојака и то на коњима. И нико им за то није приговарао. Дјевојке су тог дана китиле момке везеним пешкирима. То је, такође, један од љепших обичаја који је везан за прославу најљепшег хришћанског празника. Наравно, момци су се увијек највише задржавали у оним двориштима гдје је било најљепших дјевојака. И једино тог дана нико није могао да их истјера из дворишта. Хтјеле дјевојке или не, тог дана су морале да виде момке.