Православна Нова година у народу се обично зове Мали Божић или Млади Божић, понекад и Васиљевдан.

Многи новогодишњи обичаји у ствари представљају продужетак или понављање неких божићних обичаја. Тако у неким крајевима уочи Малог Божића "уносе бадњаке онако исто као и уочи Великог Божића".

У Боки Которској на Бадњи дан су припремали бадњаке, "те половину наложе уочи Божића, а половину на вече Васиљева дне".

Уопште, код западних Срба остатке божићних бадњака налажу уочи Нове године, али трагова овог обичаја има и у другим крајевима.

На Космету су на Нову годину поново палили крај од бадњака који би преостао од Бадње вечери. У Темнићу су остављали комад божићног бадњака, од којег су на Нову годину правили крстиће и стављали их на кућну стреху, у виноград, у посијану пшеницу и у кошару.

За Нову годину се обавезно оставља глава, негдје и плећка од печенице, затим пола чеснице или божићног хљеба, божићна свијећа и божићна слама.

У западној Босни, Банији и Кордуну божићну су сламу износили на гумно, гдје се на Нову годину обављао обичај мађијског вршења. У ту сврху спремао се још на Божић колач — ковртањ или ковртач, у средини шупаљ и према ободу ишаран "урезима", и то од истог теста од којег и чесница, и са истом пажњом као и чесница.

Поред улоге коју је имао у мађијском вршењу, ковртањ су стављали волу дешњаку на рог, па се гатало каква ће бити љетина према томе на коју страну колач падне. Ковртањ је морао да окуси сваки укућанин, а прије сванућа ковртањ се морао дати и свој стоци.

Остатака и трагова мађијског вршења било је и у другим крајевима.

У околини Маглаја на Мали Божић, прије сунца, износили су сламу на гумно, па би дјецу протјерали по слами.

На Космету се вјеровало да се на дан Светог Василија коте мечке и "због тога им свака кућа прави коломбоћне баренице за повојницу". Баренице мећу дјеци по парче у чанак, "а она са том бареницом трче на гувно код стожера, те је ту поједу, што значи да ће се жито лако грувати при вршидби".

Бареница, у ствари, одговара чесници, јер у њу мећу "мале шљивове гранчице и по једну пару, намијењену на сваку врсту стоке, пчела и на здравље људи, па гледају шта ће ко од кућне чељади наћи".

У неким се крајевима колач среће мјесио и за Нову годину. У Лијевчу и Темнићу "најглавнији обичај о овом празнику јесте прављење чеснице или груванице", поред обичаја који су везани за божићну чесницу.

У Војводини "не мијесе свуда чесницу за Божић, гди који то на Мали Божић чине".

Код Срба граничара на Божић су, поред чеснице, спремали василицу, коју су јели на Нову годину. У ужичком крају за Нову годину мијесили су васиљицу од пројиног брашна.

У Хомољу се тога дана прже мали пшенични колачи — василице — и дијеле дјеци из куће за покој мртвих. Негдје се новогодишњи колач зове масленица, у Ресави мечки повојница, а у Лесковачкој Морави попареница.

У Гружи на Мали Божић полазници добијају од домаћица које су полазили о Божићу бушну погачу.

О ручку се обавезно поједе глава божићне печенице, а послије ручка испраћа се полазник.