У низу живописних обиљежја празника Рождества Христовог, на посебан начин издваја се симболика Бадњег дрвета. Имамо неколико тумачења о настанку и употреби Бадњака. У 96. псалму, гдје се велича Слава Божија, каже се: Нека се весели поље и све што је на њему и нека се радују сва дрвета шумска (Пс 96,11). Сљедујући овим стиховима,  Хришћани користе мотиве из природе како би на најљепши и најдостојанственији начин обиљежили празник.

Такође, Бадње дрво за нас има и другу веома битну симболику, јер својим лишћем и Богом даним украсима, који одољевају ниским температурама и снијегу, даје наду у долазак прољећа и новог живота, а то је за нас хришћане свакако Васкрсење. У ноћи Рођења Христовог, пастири су загријали пећину гдје се Богомладенац родио и то је предивна симболика уткана у наше обичаје да се у навечерје празника наложи бадњак, угрије кућа, дјеци се у сламу ставе дарови и тако се у окриљу православног дома, као Цркве у малом, дочекује празник Божић. 

Новије вријеме донијело је и другачији начин живота, па самим тим већина домова нема могућност да бадњак наложи, нарочито у зградама и становима гдје постоје други видови гријања. Посљедица тога је остављање бадњака и сламе по контејнерима и осталим сличним нечистим мјестима, што баш и није складу са претходно реченим.

Управе парохија, посљедњих година нуде рјешење проблема, и дају могућност да сваки вјерник који нема начин да свој бадњак одложи на пристојно мјесто, да га донесе у порту храма гдје ће поново бити извршено налагање остатака бадњака.

Бацањем бадњака на нечисто мјесто, показујемо да нам наша вјера и традиција у основи не значе ништа, већ само прости формализам и неки обичај који "ваља" или "не ваља" провести.  

јереј Видак Вујадиновић