За породицу Ивашћанин из Теслића 2023. година била је тешка, неизвјесна и препуна страха, јер су се суочили са тешком дијагнозом једноипогодишње кћерке Милице, због чега су мјесеце и мјесеце провели у борби за њено лијечење, а празнике дочекују срећни и спокојни, јер је дјевојчица данас здрава и безбрижно трчкара.

Далибор и Бојана Ивашћанин Милицу су добили 14. јула 2022. године, којој су само шест мјесеци касније на малим леђима примијетили испупчење у облику срца, за које су, започињу причу ови млади родитељи, многи педијатри тврдили да ће временом нестати.

Међутим, родитељски инстинкт није им дао мира, знали су да нешто није како треба, због чега су сваки пут тражили ново мишљење, све док нису урадили рендген, који је на Миличиној кичми показао кривину од 43 степена.

- Рекли су нам да је тај проблем урођен, односно да се један пршљен није добро развио, те је срастао у облику срца. Милици је установљена сколиоза и препоручене вјежбе те смо послати на Универзитетско клинички центар Републике Српске, гдје су љекари одмах контактирали са колегама из Србије, а оне су рекле да операција не смије бити изведена прије њене треће године до када ће морати носити мидер - прича Далибор.

На моменат им се, додаје он, свијет срушио, јер би операција и тада била под знаком питања.

- Међутим, нисмо жељели одустати. Пошто-пото смо гурали даље. Сасвим случајно смо наишли на једну докторицу која нас је упутила на клинику Ацибадем у Турској, којој сам одмах послао мејл. У року од десет минута сам добио позив из клинике одакле су затражили Миличине налазе и РТГ снимак. Нису прошла ни три - четири дана када смо добили одговор да је код Милице операција могућа одмах - наставља Далибор, којем је та вијест дала вјетар у леђа да настави да се бори, јер је за операцију и пут до Турске требало јако много новца.

С обзиром на то да је неколико љекара у Српској негодовало због операције у Турској додатно их је, каже, копкало како ће добити три потписа која су предуслов за одлазак у клинику Ацибадем.

-  Били смо збуњени, нисмо знали шта да радимо и гдје више да идемо.  И онда смо чули за Фонд солидарности “Душа дјеце” гдје смо се одмах упутили. Ту сам упознао своју другу мајку, директорицу Јасминку Вучковић, која је нам је заједно са правницом Александром Дукић пружила руку спаса. Са врата сам осјетио ту позитивну енергију - казао је Далибор.

Са докторицом Јасминком и Александром били су, каже, у контакту и дању и ноћу, све док нису стигли у Турску гдје су дочекани раширених руку.

Фото: glassrpske.com

- Прије саме операције, која је била 10. октобра, одрађени су прегледи. Операција је, све са припремама, трајала седам - осам сати, који су нам изгледали као вјечност. Та слика, моменат кад су Милицу изводили из операционе сале, са свим оним кабловима и апаратима, остаће ми урезана цијели живот. У једном тренутку смо били и радосни и тужни. Операцију је извео доктор Ахмет Аланаџ, он је за мене чудотворац. Мојој дјевојчици вратио је осмијех на лице, а нама вјеру у живот - истакао је Далибор, који је заједно са супругом Бојаном искусио најгори страх којег се прибојавају сви родитељи.

Радовали су се, додаје Бојана док се игра са својим чедом, што је све испало како треба, а с друге стране слика онако мале Милице, у тренутку беспомоћне док лежи у кревету са безброј иглица и апарата, како каже, ледила је крв у венама.

- То ко не осјети не зна како је - прича Бојана и додаје да су их тамошњи љекари и техничари припремали да ће плакати кад се пробуди те да ће требати времена да стане на своје ноге. Међутим, њихово пиле је, истиче она, у инат свему трећи дан након операције направило прве кораке, док је неколико дана касније већ трчкарала по болници.

- Нико није могао да вјерује колико је снажна и храбра наша Милица, којој су у кичму уградили малу шипку и шест шарафа. Сви су је снимали, од љекара до сестара. Посебно за њу је изграђен и мидер који ће неко вријеме носити - казала је мајка.

Додала је да доктори тврде да јој шипка и шарафи неће сметати приликом развоја.

- Милица, ако је вјеровати ријечима турских љекара, неће ни осјетити да има уграђену ту шипку и шарафе. Прву контролу смо имали прије неколико дана, тачније шест седмица након операције. Рекли су нам да се све срасло и да се брзо оправља  - прича Бојана и додаје да је тјеши то што су многи који су имали сличан проблем данас успјешни спортисти.

Са нестрпљењем ишчекују другу контролу која је заказана за 17. јануар.

- Наша борба, од момента сазнања, трајала је неких десетак мјесеци - истакла је Бојана.

Поручила је и другим родитељима, који имају сличних проблема, да не одустају одмах након првог мишљења љекара и не мире се са судбином, него да се боре све док не добију позитивно мишљење.

- Миличин живот за нас је највеће благо и зато ћемо дати све од себе да јој буде што квалитетнији – углас су рекли Далибор и Бојана.

Рођендан

Далибор Ивашћанин каже да је осми дан након операције кћерке у болници прославио 29. рођендан, када се, како каже, поново родио.

- Сви заједно смо дували свјећице и јели торту која је била изненађење особља турске клинике, а Миличин осмијех био ми је најбољи поклон који сам добио у животу - казао је Далибор.

Пише: Данијела Бајић