Даме из Републике Српске које мијењају свијет

18.02.2024. 10:34
0
ИЗВОР: glassrpske.com

У савременом свијету жене чине половину радне снаге и према важећим процјенама стичу више факултетских диплома од мушкараца представљајући тако огромну економску снагу на планети.

Међутим, упркос огромним достигнућима на различитим пољима дјеловања и великом напретку по питању повећања свог учешћа у високом образовању, уврежено је мишљење да рад и залагања жена нису довољно препознати и цијењени, те да нису ни изблиза равноправне у односу на мушкарце.   

Према подацима Уједињених нација, жене широм свијета заступљене су тек 30 одсто у науци, иако научнице достижу револуционарна открића, постижу изванредне резултате и мијењају свијет. А да ријетко добијају признања за постигнућа, илуструје податак да је само три одсто Нобелових награда икад додијељено припадницама њежнијег пола.

С циљем постизања пуног и равноправног приступа науци, учешћа у научним круговима, те даљег постизања родне равноправности и оснаживања жена и дјевојчица, Генерална скупштина Уједињених нација је 2015. године прогласила 11. фебруар Међународним даном жена и дјевојчица у науци.

Какав је положај научница у Републици Српској и који су највећи изазови у каријери, читаоцима “Гласа Српске” откривају четири универзитетске професорице иза којих су врхунски резултати. 

Обавеза

Проректор за наставу, студентска питања и квалитет Универзитета у Бањалуци и професор органске хемије на Природно-математичком факултету Милица Балабан у научној заједници Републике Српске дуже је од двије деценије. Иза ње је више од 40 научних радова објављених у престижним међународним часописима и око 300 цитата.

Слика

 Фото: glassrpske.com

Каријеру научника започела је највећим дијелом у хемији синтетичких полимерних материјала. Током 20 година рада осмислила је и синтетисала неколико нових полимера из групе полиестара и полиуретана који су испитивани за различите примјене.

Милица је прошле године започела и истраживање у коме би се један модификовани полимер користио као помоћно средство при рециклирању и поновној употреби отпадних композита вјетроелектрана (елиса).

- Оваква врста истраживања захтијева савремену и веома скупу опрему, па и другу инфраструктуру и није реално да га проводимо самостално. Тако је тема, којом се тренутно бавим, дио великог европског пројекта са преко 30 учесника из седам најразвијенијих европских земаља - казала је Балабанова.

Она сматра да као универзитетски професор у једној малој земљи има обавезу да се бави и истраживањима која су у интересу цијелог друштва, па је временом започела и реализовала више различитих истраживања из области хемије животне средине, нарочито на узорцима воде, земљишта, седимената и хране, која имају нашу локалну компоненту и значај.

- У том смјеру иде и моје интересовање за унапређење образовања у области хемије, и то је некако дошло природно па већ годинама учествујем у промоцији хемије и генерално науке ученицима основних и средњих школа, како на Природно-математичком факултету, тако и на различитим фестивалима науке, а врло често и у школама. Школе јесу најважнији ресурс једног друштва и због тога захтијевају посебну пажњу, посебно данас када је младим људима веома тешко филтрирати информације и одбранити се од лажне и псеудонауке - рекла је Балабанова.

Изазован посао

Каријера жене, наводи Балабанова, не може да иде једнаком брзином као каријера мушкарца, јер припаднице љепшег пола по својој природи имају више задужења и обавеза, нарочито када изграде породицу и постану мајке.

Као мајка троје дјеце врло добро зна колико је тешко избалансирати породични и пословни живот, али је примјер да се уз избор професије која се воли и уз помоћ најближих може постићи све, па и озбиљни научни резултати.

- То је природан процес против којег не треба да се боримо. Као жена не осјећам претјерану разлику и сматрам да у нашем друштву заједно са мушким колегама имамо исте изазове и предности. Овдје смо сви задовољни када постигнемо одређени напредак, јер наше друштво није толико компетативно као научна заједница рецимо у САД, Јапану или другим развијеним западноевропским земљама гдје је велика конкуренција у броју објављених радова, цитата и сличних мјерила. Женама научницама је у таквим срединама знатно теже него нама у Српској. Плус, породиљско одсуство је код нас доста дуже него на западу и као мајка троје дјеце свјесна сам тог бенефита - казала је Балабанова.

Истраживачки рад у лабораторији у млађим данима за њу је био дражи и значајнији од посла предавача, али животно искуство увјерило је у супротно.

- С годинама сам схватила да су моји студенти заправо моје најважније научно достигнуће, поготово када остваре запажене резултате. Чини ми се да је професорски посао, иако тренутно можда није цијењен у друштву, најважнији и са позиције зрелог истраживача желим младим студенткињама и научницама поручити да дају себи времена, да се каријера може изградити и без одрицања било којег аспекта своје личности. Научна заједница је немилосрдна, мјери се бројем радова, цитата, публикација, конференција па младе жене осјећају притисак и неку врсту гриже савјести ако због породичних потреба праве паузу у каријери. Треба да знају да се врло успјешно могу поново инкорпорирати и у рад - поручила је Балабанова. 

Завидну и врло богату каријеру научнице има професорица Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци Биљана Антуновић која је од најранијих дана своје академске каријере била активан учесник великих међународних колаборација у области физике елементарних честица, а резултат свега тога је велики број научних радова чији је аутор или коаутор. Захваљујући томе тренутно је друга најцитиранија научница у Српској и трећа у БиХ. У престижним часописима објавила је више од 70 радова, а укупан број цитата из њених радова премашио је 27.000.

Физика елементарних честица је примарна област њеног истраживања на којој је докторирала, а истраживања је радила у престижним научним институтима попут швајцарског CERN-а и њемачког DESY-а.

Слика

Фото: glassrpske.com

Посљедњих неколико година, као члан истраживачке групе Института за нуклеарне науке Винча, Антуновићева је и учесник међународне истраживачке колаборације DARWIN.

- Моја највећа научна достигнућа су резултати мог докторског и послиједокторског истраживања у којима сам се бавила анализом резултата дубоко-нееластичног расијања електрона на протону у H1 експерименту. Најједноставније речено, испитивала сам да ли су експериментални резултати у складу са теоријским предвиђањем стандардног модела за разматрану врсту догађаја, док сам на послиједокторском истраживању радила на анализи структуре протона. Оба истраживања су били веома важни резултати за моју колаборацију и научну заједницу у нашој области, а користе се и за публикације и експерименте који су услиједили што показује велики број цитата радова - појаснила је Антуновићева.

Биљана каже да је сваки посао у који безрезервно улажете себе, своје знање, и жељу за напретком захтјеван, па тако и истраживачки.

- Да бисте се бавили науком, морате прије свега да волите то што радите, да будете радознали, жељни нових знања и достигнућа, да желите да дате одговоре на питања која су неодговорена. Наука не познаје радно вријеме. То је безгранична посвећеност, ентузијазам и преданост. Циљ да дођете до жељених резултата истраживања вас потпуно окупира и води ка томе и све остало остаје по страни. А шта су највећи изазови?  Прво показати да ми, жене, можемо подједнако квалитетно да се бавимо науком као и наше колеге. Живимо у патријархалном друштву и ма колико се ми трудиле да то промијенимо то је чињеница. Друго, не мање важно, јесте да ако сте жена у науци треба да ускладите приватне и пословне обавезе, да будете истовремено и научница и мајка, супруга, кћерка. Наука не чека да завршите обавезе према породици да бисте се бавили њоме - рекла је Антуновићева и додала да је вријеме изузетно важан фактор у науци, јер морате бити први у томе што радите и први доћи до резултата.

Новац

Бавећи се науком на међународном нивоу, Антуновићева каже да током академске каријере није примијетила да постоје значајне разлике у смислу положаја жена у науци у Српској и у свијету.

- Изазови са којима се сусрећемо су свуда исти. Оно што се дуги низ година ради у неким институцијама у свијету јесте да се с циљем суштинске равноправности при расписивању конкурса за одређене истраживачке позиције наглашава да ће жене имати предност уколико су селектовани кандидати једнаких квалификација. У нашој земљи највећи изазов за све истраживаче, па и нас жене, јесте финансирање научноистраживачког рада почев од опреме, за нас који се бавимо експерименталном науком, преко подршке истраживањима како у финансијском тако и у административном смислу. У мом случају то је био највећи изазов у Српској. Због тих ограничења нисам имала могућност да се наставим бавити физиком честица, окренула сам се другој области физике тачније примијењеној/грађевинској физици - казала је Антуновићева.

И професорица социологије на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Биљана Милошевић Шошо (47) наводи да је веома изазовно бити научница у савременом добу, али да то не умањује интензитет изазова с којим су се носили истраживачи у прошлом вијеку.

Слика

Фото: glassrpske.com

- Наука је сама по себи изазовна, захтијева озбиљност и посвећеност. Подразумијева апсолутну организацију приватног и пословног живота, а с обзиром на то да је у нашем окружењу жена максимално посвећена породици, пола дана смо супруге и мајке, а пола научнице. Врло често да бисмо оствариле одређена научна постигнућа, морамо жртвовати слободно вријеме - рекла је Милошевић Шошо која је на универзитету запослена од 2006. године.

Прије него што је стала за катедру и студенте, знање је преносила средњошколцима, али глад за науком није мировала па се посветила истраживачком раду.

- Науком се нигдје није лако бавити. Једина предност развијених друштава у односу на наше је у финансијском смислу. Код нас је највећи проблем недостатак новца, али Српска има јако квалитетне научнице, као и научнике. По питању равноправности сматрам да би нас у овом послу, као и свакој другој професији требало да повезују рад и стремљење ка ономе што је циљ и вриједност струке. Ако смо уједињени око тога, нема потребе да се обазиремо на чињеницу ко је ког пола. Та врста квалификације, да ли је неко мушко или женско, је по мени врло неумјесна и неприкладна. Знање, вјештине и способности треба да буду главни критеријуми за процјену и одбир сарадника - нагласила је Милошевић Шошо.

Декан Рударског факултета у Приједору Свјетлана Средић (60) сматра да жене у науци данас имају респектабилан положај за који су се саме избориле, јер су по својој природи упорне.

Слика

Фото: glassrpske.com

- Чињеница да сам у прилици да обављам функцију декана, универзитетског професора, да сам била члан сената и продекан за наставу значи да су жене дошле у некакав равноправан положај. Наука на првом мјесту тражи љубав, то је посао који тражи поприлично човјека само за то, а жена када има породицу, не може се баш у потпуности, до краја посветити истраживању. Ако желимо да будемо мајке, супруге и успјешни истраживачи, морамо уложити додатне напоре, а разлог није положај научнице у друштву, већ просто природа жене - нагласила је Средићева.

Док је спремала докторат, прича да јој је син био мали, а отежавајућа околност била је и чињеница да долази из мале средине због чега су истраживања подразумијевала честе одласке у веће научне центре.

- Морала сам много путовати, одлазити у лабораторије којих у Приједору није било, радити на другим мјестима. Ништа од тога није било лако, било је безброј непроспаваних ноћи, али када имате подршку и помоћ породице, жељу, вољу и истраживачки дух, онда научна каријера иде својим током. У научне воде ушла сам спремајући дипломски рад на Институту “Руђер Бошковић”. Рад је објављен у престижном међународном часопису и од тада се бавим неорганском хемијом. Била сам приморана да током грађанског рата у БиХ направим паузу у каријери, али већ 1995. године ангажована сам у приједорском Рударском институту, а потом и на факултету. Иза мене је педесетак значајних научних радова и исто толико међународних цитата - испричала је Средићава која је у годинама иза нас радила на процесуирању и карактеризацији природног бентонита, с циљем да се побољшају особине природног материјала.

Конкурс за стипендије

Британски савјет у БиХ недавно је најавио да ће у оквиру програма “Жене у СТЕМ-у” ове године бити додијељено 25 стипендија за талентоване жене научнике у 12 земаља, укључујући и БиХ.

За ову намјену Британски савјет ће издвојити око 2,06 милиона КМ и то за стипендисте из Турске, са Балкана, из Централне Азије и са Јужног Кавказа што ће им омогућити да постдипломске студије заврше у Великој Британији.

Овај програм омогућава приступ једном од 67 магистарских програма на пет универзитета у Великој Британији - Бредфорд, Кренфилд, Стирлинг, Сент Ендруз и Универзитет у Глазгову, саопштено је из Британског савјета.

Научнице које добију стипендију за академску 2024/2025. годину имаће све бенефиције које покривају пуну школарину, мјесечну стипендију за живот, повратне летове у Велику Британију, накнаде за визе и здравствено осигурање, као и накнаду за IELTS тест ако је потребно.

Пријаве се могу извршити директно преко универзитета који нуде жељене курсеве, а заинтересовани кандидати могу посјетити интернет страницу Британског савјета у БиХ како би приступили комплетној листи доступних мастер програма на које се могу пријавити до 30. априла.

Пише: Анита Јанковић Речевић

Коментари 0
Повезане вијести
У превртању аутомобила у Рогатици повријеђен сувозач У превртању аутомобила у Рогатици повријеђен сувозач
Крађа у дрогерији у Источној Илиџи Крађа у дрогерији у Источној Илиџи
Источна Илиџа: Бесплатни уџбеници за ученике од петог до деветог разреда Источна Илиџа: Бесплатни уџбеници за ученике од петог до деветог разреда
Најчитаније
  • Багер ударио бициклисту, човјек страдао на мјесту
    19h 49m
    0
  • МУП Српске уводи нову праксу за плаћање казни
    18h 36m
    0
  • Непознати детаљи из живота Стевана Калембера
    41m
    0
  • Крао по плажама у Будви, пао у полицијској засједи
    14h 46m
    0
  • Ухапшено седам особа, заплијењено око 20 килограма марихуане
    17h 40m
    0