Доктор Дражен Дамјањук, специјалиста судске медицине из Требиња, одавно је у својој струци надмашио оквире требињске болнице, јер у цијелој регији Херцеговине, рачунајући и онај дио који припада ФБиХ, све обдукције и форензичка питања рјешава углавном он.

До сада је обавио на стотине обдукција којима ни сам не зна тачан број, али је он, како тврди, засигурно четвороцифрен.

- Ја сам већ за вријеме четири године специјализације имао више од четири стотине обдукција, а у посљедњих 12 година, откако радим и за кантонална тужилаштва, за Мостар, Коњиц, Широки Бријег, као и Окружно јавно тужилаштво Требиње, годишње отприлике обдукујем око 70 лешева, дакле, тај број сигурно је преко 1.000 - каже Дамјањук.

Каже да је само у вријеме специјализације судске медицине на Институту за судску медицину у Београду видио преко 5.000 лешева. Присуствовао је многим обдукцијама, био је свједок обдуковања у вријеме "земунског клана", убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића, учећи од највећих стручњака судске медицине, професора Савића, Дуњића и Александрића.

Иако је у своме послу већ одавно стекао рутину, каже да му је најтежи посао била обдукција осморо д‌јеце из Посушја, угушених у викендицама за дочек Нове године, а онда и јабланичка трагедија, гд‌је су све жртве страдале не од утапања, већ од блата, јер је у обдукцији код сваке жртве пронашао гркљане пуне блата.

- Јабланичке жртве сигурно су умирале у великим мукама и то сигурно није лако радити, али ова д‌јеца из Посушја су ипак најтужнији призор, у коме сам прво помислио на масовно убиство, па на дроге, па када сам све то још у ауту, возећи се према Посушју, елиминисао, помислио сам на тровање карбонмоноксидом, нарочито када се зна да су користили агрегат - каже др Дамјањук.

Иако звучи помало чудно, он је у своме послу наилазио и на срећне моменте, а они се углавном односе на чињеницу да је у својој пракси помагао људима да пронађу земне остатке својих најмилијих за којим су неријетко и деценијама трагали.

Такав један случај је имао и недавно, када је након седам и по деценија идентификовао кости двојице Билећана које је стријељала Удба и никада се о томе више није знало ништа, осим да су бачени у неку јаму, а случај је хтио да је спелеолози открију након 75 година и у њој пронађу кости.

- То су такође врло емотивни моменти када унук, кога је отац заклео да не одустане од трагања за д‌једовим костима, открије да се његова ДНК подудари са оном узетом из земних остатака из јаме, или случај из Требиња, код жртава Придворачке јаме, гд‌је су усташе побацале угледне Србе, па их породице касније сахраниле на мјесто у гробљу за које се знало да је ту, али се није знало ко би ту све могао бити - присјећа се Дамјањук.

О томе како је одабрао овај позив каже да се и за то студенти припремају током основних студија, а онда се током стажирања и неопходне праксе у медицинској науци просто неке ствари искристалишу, па се и он као млад љекар, који је најприје радио у Служби хитне помоћи, па Служби породичне медицине, одлучио за судску медицину.

Каже да прецизним и фокусираним радом може утврдити и узрок смрти, али и установити и болести од којих је човјек, док је био жив, боловао.

- Ради се спољашњи и унутрашњи преглед тијела, сви органи се прегледају и могу се установити многе њихове раније аномалије, али исто тако се ти сви органи врате у тијело које се уредно зашије, тако да на тај начин можемо сазнати више из обдукције леша него некада из разговора са живим пацијентом, само је у овом случају, нажалост, касно - додаје он.

Жао му је што нема некога од млађих колега са којим би сарађивао и којем би разбио табуе у вези са судском медицином, која, осим што тражи да будете индивидуалац, тражи и маштовитост у послу, а недостаци које она носи са собом могу се компензовати на различите начине, гд‌је он лично највише воли путовати и упознавати се са различитим људима и цивилизацијама.

Пише: Весна Дука