Данас се навршило 80 година од када је нацистичка Њемачка, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у тадашњој Краљевини Југославији почео Други свјетски рат.
Напад је, према бројним историјским изворима, био одмазда за 27. март 1941. године, када су због потписивања пакта са Њемачком оборени влада Цветковић-Мачек и Намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Прве њемачке бомбе у нападу под кодним називом "Казнена одмазда" пале су на Београд 6. априла 1941. године у 6.30 часова, а њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.
У првом таласу у нападу је учествовало виђше од њемачких 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.
До 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, у Београду је страдало је више хиљада цивила.
Само је у склоништу у порти Вазнесењске цркве и Карађорђевом парку, који су директно гађани, убијено више стотина људи.
Усљед огромног материјалног разарања 8.000 београдских породица остало је без крова над главом.
Тачан број жртава бомбардовања Београда није утврђен. Тадашњи британски премијер Винстон Черчил је 12. априла 1941. године на Радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000.
Власти у Београду су прво саопштиле да је погинуло 2.500 грађана, а, према њемачким изворима, било је 1.700 жртава.
Нацистичко бомбардовање потпуно је уништило Народну библиотеку Србије, која је уједно и једина национална библиотека намјерно нападнута током Другог свјетског рата.
У пожару, који је потом услиједио, уништен је готово цијели фонд од 350.000 књига, укључујући непроцјењиве средњовијековне списе.
Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 њемачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука.
Операцијом бомбардовања Београда командовао је генерал Александар Лер, који је због ратних злочина стријељан у Београду 1947. године.
Његова унука Сибила Лер, која је прешла у православље и замонашила се, рекла је својевремено да сваки дан лије горке сузе због злочина над Србима.
До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
"Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете", рекао је на суђењу послије рата њемачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.
Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је Хитлер наредио да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније.
Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Београд је у Другом свјетском рату бомбардован и од савезника, а најинтензивније је било савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године.
Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смјештени Нијемци.
Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника пријестонице.
Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Жељезницка станица, Народно позориште.
