Девети септембар 1995. године забиљежен је као датум када је НАТО започео другу серију бомбардовања Републике Српске и као дан када је са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору лансирано 13 крстарећих ракета „томахавк“ на циљеве у околини Бањалуке.

На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од којих 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

НАТО авиони користили су радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз образложење да „она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто“.

Бомбардовање Републике Српске, под кодним именом „Намјерна сила“, као и операција „Мртво око“, представљало је војну интервенцију снага НАТО-а, са САД на челу, током рата у БиХ и спроведено је од 30. августа до 20. септембра 1995. године.

Авијација НАТО-а бомбардовала је положаје Војске Републике Српске у такозваним зонама безбједности УН /Сарајево и Горажде/, али и друге положаје Војске Републике Српске и релејне уређаје /Бањалука, Озрен…/.

Званични разлог за бомбардовање било је никада потврђено „гранатирање“ сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је од експлозије пет граната наводно погинуло 37 цивила.

Војна комисија УН није могла да оптужи Србе да су испалили гранату јер за то није било никаквих доказа.

Претходно, 2. јуна 1995. године противваздушна одбрана Републике Српске оборила је амерички авион типа „Ф-16С“.

Обарање авиона америчког ратног ваздухопловства над Српском у потпуности је промијенило гледишта команде НАТО-а на вођење ваздушних кампања, што се посебно одразило примјеном нове тактике током бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Од тада су ловци летјели на великим висинама, те тако нису улазили у зону дејства ракетних система „КУБ“ и „С-125“.