Влада Републике Српске прогласила је 27. април Даном жалости поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године.

На дан 27. априла 2025. све републичке органе и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, установе и друге организације, дужне су да истакну заставе на пола копља, те да се културне и спортске манифестације, као и телевизијски и радијски садржај прилагоде Дану жалости.

Истог дана, у Спомен-подручју Доња Градина биће служен парастос жртвама усташког злочина у Концентрационом логору Јасеновац.

Ове године навршава се 80 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша и затварања злогласног Концентрационог логора Јасеновац.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој НДХ, на простору окупиране Краљевине Југославије и стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за антифашисте, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.

Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000" убијених, Ернст Фик - 600.000 ...

Оно што се зна је да је током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска, а за четири године, између априла 1941. и маја 1945. године, у усташкој НДХ убијено је 73.316 малишана. 

Само од децембра 1941. до априла 1942. године усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчице српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.

Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.