Српска православна црква данас слави Часне вериге, дан посвећен Светом Петру, апостолу који је, по наредби цара Ирода, окован у вериге.
Када је Ирод бацио у тамницу апостола Петра, апостол је био окован у двоје вериге. Док је ноћу апостол спавао између двојице војника, анђео Господњи куцнуо га је у ребра, пробудио га и извео, а вериге су спале са њега.
Цијели Јерусалим је за то чуо и неки хришћани кришом су узели те вериге и чували их код себе.
Апостол Петар је по изласку из тамнице отишао у друге крајеве да проповиједа ријеч Божју и више се није појављивао у Јерусалиму. А вериге су добиле целебну силу од апостолског тијела да исцјељују од болести и изгоне зле духове.
Вјерници су чесне вериге побожно поштовали и клањали им се. Брижљиво су их чували, предавајући их насљеђем из нараштаја у нараштај.
Тако су доспјеле до руку Пресветог Јувеналија патријарха јерусалимског. Свети Јувенал дао их је царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег.
Она их преполови и једну половину посла Цркви Светих Апостола у Цариграду, а другу кћерки царици Евдоксији, Валентијановој жени, у Риму.
Евдоксија подиже у Риму цркву Светог апостола Петра и у њу положи ове вериге, а са њима и оне у које је га је оковао Нерон непосредно прије него је распет на крст.
Овај празник, уписан подебљаним словом у црквеном календару, свечари узимају и за крсну славу.