Српска православна црква (СПЦ) сутра прославља највећи хришћански празник – Васкрс, којим се обиљежава васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља саму суштину хришћанске вјере.
Без Васкрса хришћанска вјера не би имала смисла, јер овај празник симболизује побједу живота над смрћу и добра над злом.
Својим васкрсењем Исус Христос је побиједио смрт и свим људима, од Адама и Еве па до посљедњег човјека на Земљи, даровао вјечни живот.
Страдањем на крсту, када безгрешни Христос преузима на себе гријехе цијелог човјечанства, а потом и васкрсењем којим побјеђује смрт као посљедицу гријеха, уз обећање васкрсења свим људима, он потврђује да је Месија и Помазаник – спаситељ свијета.
Прослава Васкрса, којој претходи вишенедјељни пост, започиње у храмовима, гдје се вјерници окупљају на Светој литургији. Њен врхунац је причешће, односно духовно сједињење са Богом.
Након тога славље се наставља у породичном кругу, гдје посебну радост, нарочито код дјеце, доноси туцање обојеним васкршњим јајима.
Шарено јаје носи снажну симболику Васкрса – оно представља рађање живота: као што пиле разбија љуску и излази на свијет, тако је и Христос устао из гроба и узнио се на небо.
Вјерници се окупљају око васкршње трпезе, изговарају молитву „Оче наш“ и пјевају побједоносни тропар: „Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи…“.
Васкрс се обиљежава три дана, током којих се православни вјерници поздрављају ријечима „Христос васкрсе“, уз одговор „Ваистину васкрсе“.
Празник Васкрсења Господа Исуса Христа слави се још од најранијих дана хришћанства. То је главни покретни празник, према којем се одређују датуми осталих покретних вјерских празника.
Исус Христос, Месија рођен од Духа Светога и Дјеве Марије, постао је човјек како би својом жртвом на крсту спасио човјечанство од гријеха, а васкрсењем побиједио смрт која је из њега проистекла.
Разапет је на брду Голгота, на мјесту гдје је, према предању, сахрањен први човјек Адам. Током распећа, Христос је молио Бога да опрости његовим мучитељима.
Према Светим јеванђељима, у рано недјељно јутро његов гроб обасјала је снажна свјетлост, од које су стражари попадали, а велики камен са улаза у гроб се помјерио, те је Син Божији васкрсао.
Тога јутра жене мироноснице дошле су на гроб и затекле га отвореног и празног, са само погребним платном. Анђео им је рекао: „Зашто тражите живога међу мртвима“, након чега им се јавио васкрсли Христос.
Христос се затим указао Богородици и апостолима у Јерусалиму, које је затекао у жалости, поздравивши их ријечима: „Мир свима“, и показавши им ране од распећа.
Апостол Тома је посумњао и упитао: „Јеси ли заиста то ти, учитељу?“, на шта му је Христос дозволио да додирне његове ране. Одатле потиче израз „невјерни Тома“ за сумњичаву особу, подсјећа Срна.
Након васкрсења, Христос је још четрдесет дана боравио на Земљи, а затим се вазнио на Небеса и „сјео са десне стране Оца“.
На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године одређено је да се Васкрс слави прве недјеље послије пуног Мјесеца који долази након прољећне равнодневице, при чему датум не може бити прије 4. априла нити послије 8. маја.
Овај начин одређивања датума Васкрса и данас примјењују православне цркве, које слиједе ортодоксну, правовјерну традицију.
Због значаја овог празника, свака недјеља у току године сматра се „малим Васкрсом“.
