Српска православна црква прославља празник Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан.

Јован се назива Крститељем јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом зато што је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.

Овај светитељ рођен је од старијих родитеља - оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке.

Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занијемио. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјетета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим "иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем".

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње, и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара - Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, те 11. септембра - Усјековање главе Светог Јована Крститеља.