Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници данас обиљежавају Воздвижење Часног крста - Крстовдан. Празник је посвећен проналаску крста на којем је распет Исус Христос.
Часни крст пронашла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, током поклоњења Христовом гробу у Јерусалиму. Након што је преузео власт над цијелим Римским царством, Константин је желио да обнови хришћанске светиње у Светој земљи, а проналазак Часног крста био је једна од највећих жеља њега и његове мајке.
Царица Јелена је, послије много муке и труда, сазнала гдје би крст могао да се налази и наредила ископавање.
Након извјесног времена, из земље се осјетио пријатан мирис, а убрзо су откопана три крста, таблица с натписом „Исус Назарећанин, цар Јудејски“ и клинови којима је Христос био прикован за крст.
Пошто није било могуће утврдити на којем је крсту Христос био распет, сва три су положена на тијело покојника чија је погребна поворка пролазила.
Према предању, покојник је васкрсао када га је дотакао Часни крст, који је потом однесен на Голготу.
Вијест о проналаску окупила је мноштво људи који су жељели да виде, додирну и цјеливају крст. Да би га сви могли видјети, патријарх Макарије подигао га је на узвишење. Прво уздизање, односно Воздвижење Часног крста, догодило се 326. године.
Часни крст је потом чуван у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења, који је царица Јелена подигла на Голготи. Иако је жељела да реликвија остане нетакнута, током вијекова су њене честице одношене у различите дијелове свијета.
Празник је обиљежен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости. Крстовдан се обиљежава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.
