Српска православна црква и вјерници данас славе Свету Варвару.
Ево који обичаји и вјеровања су везана за овај празник.
Иако није заповедан црквени празник, није црвено слово, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.
Њен култ је подједнако развијен како на Истоку тако и на Западу. Код нас је сачуван обичај, иако непознатог поријекла, да се данас кува "варица" од разних житарица, која се једе сљедећих дана. Такође се "сије" жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озелењети до Божића.
То чине и римокатолици. На Западу се на њен дан ставља у воду гранчица вишње или трешње, да би процвјетала за празник Рођења Христова.
У Републици Српској Света Варвара обиљежава се као Дан рудара.
Света великомученица Варвара живјела је у четвртом вијеку у Малој Азији и мученички пострадала ради вјере.
Рођена је у граду Илиопољу мисирском у незнабожачкој породици пребогатог и знаменитог Диоскора. Варвара је била изузетно лијепа и мудра дјевојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успјела да побјегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала.
Вратила се у кулу и у свом купатилу просјекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду.
Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лијечила многе болести.
Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком – Јулијанијом.
Одсјекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана. Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.
Сачуван је обичај, иако непознатог поријекла, да се данас кува "варица" од разних житарица, која се једе сљедећих дана. Такође се "сије" жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озелењети до Божића. То чине и римокатолици.
