Српска православна црква и вјерници прослављају данас Теодорову суботу.

За овај дан везани су многи обичаји, а један се нарочито односи на жене.

Овај празник посвећен је светом великомученику Теодору Тирону и пада прве суботе Васкршњег поста.

За Светог Тодора вјерује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан – када се коњи не прежу (у кола) већ само јашу.

У таковском крају овај светац се слави, јер се вјерује да лијечи од падавице. Сељаци у то вријеме одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свијеће и моле се свецу за здравље.

Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији. Уопште, у многим селима се коњи јашу, и показују по селима.

Срби, Македонци и Бугари вјерују да свети Тодор, у виду ноћног јахача током Тодорове недјеље може да донесе болести и лудило.

На Тодорицу по први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.

Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.

На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија).

Жене на Тодорову суботу не смију да перу косу, у кући се не смије палити ватра (јер демони не воле дим), а дјецу треба окупати прије коњских трка.

Поред тога, Срби у Војводини вјерују да ноћу уочи светог Тодора јашу поворке бијелих коња, пише Жена Блиц.

Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји вјеровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.

Свети Тодор преминуо је 306. године а његове мошти налазе се у манастиру Хопову, на Фрушкој гори.

Овај светитељ је први свијета – заштитник града Венеције, кога је касније наслиједио Свети Марко.