Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају празник Пренос моштију Светог Александра Невског.

Александар Невски је био велики руски кнез, син кнеза Јарослава и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје. Иако је ријеч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског поријекла. 

Александар Невски био је правдољубив, жалостиван, истински побожан, презирао је сујету свијета. Од ране младости био је вјерник, а ноћи је, говори предање, најрадије проводио у молитви.

Године 1236. постао је новогородски кнез, а побиједио је Шведе на ријеци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вјера у Божју помоћ и војницима је прије битку говорио: “Бог је не у сили него у правди“. Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу. Био је силан владар, а велики дио својих снага трошио је на јачање православља, не само у Русији већ у свим православним земљама.

Двадесет седам година кнезовао је, а онда, осјећајући да му се приближава одлазак из овога свијета, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се Светим тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.

Сахрањен је у Манастиру Рождества Пресвете Богородице у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтио да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату. Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу, подигнута црква тридесетих година прошлог вијека.

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви гдје је почивало тијело свеца, једне ноћи свијеће наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: “Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци”.

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је видио човјек који брине о цркви и о томе извјестио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вјером, добили исцјељење.

Зато се вјерује да свако ко има неког болесног или “слабог” у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свијећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.