Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају Свету великомученицу Ефимију, светитељку која је животом, мучеништвом и чудесима оставила неизбрисив траг у историји хришћанства.
Рођена и васпитавана у Халкидону, некадашњем граду Витиније на обали Црног мора наспрам Цариграда, Света Ефимија пострадала је за вријеме прогона хришћана током владавине цара Диоклецијана. Њен дан се слави као успомена на вјеру којом је пркосила злу и као подсјетник на моћ истинске духовне оданости.
Оно по чему је Ефимија постала посебно значајна у историји Православне цркве јесте чудотворна улога њених моштију током Четвртог васељенског сабора, одржаног 451. године у Халкидону, за вријеме владавине цара Маркијана и царице Пулхерије. Сабор је сазван због јереси коју су ширили Диоскор, александријски патријарх, и Евтихије, цариградски архимандрит, тврдећи да Христос није имао двије природе, божанску и човјечанску, већ само једну.
Када теолошки спорови нису довели до јединственог рјешења, цариградски патријарх Анатолије предложио је да православци и јеретици напишу своја вјероисповиједања, положе их на прси светитељке и запечате ковчег. Сви су се сагласили, а ковчег је чуван под стражом три дана уз пост и молитве.
Четвртог дана, када су отворили ковчег, окупљени су затекли призор који је одлучио исход - православно исповиједање било је у десној руци Свете Ефимије, док је јеретичко лежало под њеним ногама. Тај чин Божје правде био је коначна потврда истинитости православне вере и утемељио је светитељкину улогу као симбол непоколебљиве истине.
Вјерује се да мошти Свете Ефимије нису само духовна светиња, већ и извор тјелесног исцјељења. Њена крв, која би истицала не само на дан њеног помена, већ и у дане када би архијереј цркве водио богоугодан живот, коришћена је за помазање болесних и често је имала изузетно пријатан мирис.
У мермерној гробници, под масивном плочом, налазио се дрвени ковчег са њеним моштима. Са стране гробнице постојао је отвор кроз који је епископ након бдења провлачио сунђер, скупљао свету крв и чувао је у посебно одређеној посуди. Овај чин се обављао с великим поштовањем и сматран је благословом.
Многима се Ефимија, према предању, јављала у сновима и помагала им у тренуцима болести, туге и невоље. Њен култ посебно је био развијен у Цариграду, одакле су вјерници долазили да јој се поклоне и затраже помоћ.
У српском народу постоји вјеровање да је Света Ефимија нарочита заштитница жена. Зато се вјерује да свака жена 24. јула треба да оде у цркву, да запали свијећу и да се из срца помоли овој великој мученици - за здравље своје дјеце, свог дома, супруга, и цијеле породице, пише Ona.rs.
