Српска православна црква и вјерници данас прослављају Светог Григорија Богослова.

Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Прије крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.

Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вјере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дјело Беседе о Светој Тројици.

Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човјечије душе, него да му је божанство било мјесто душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга.

Тропар (глас 1):

Пастирска свирала богословља твога, говорничке победи трубе, јер као да је из дубине духа тражена, приложи се доброти твога гласа: Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.

Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: “Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола”. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живео до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.

Упокојио се 390. године (в. 30. јануар).