Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном статусу вјерских заједница у Црној Гори, који је изазвао незадовољство Српске православне цркве /СПЦ/ и опозиције предвођене Демократским фронтом /ДФ/, данас ступа на снагу.
Закон утврђује имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе која је кроз вијекове грађена и стицана од јавних прихода државе.
Овим актом је прописано да ће сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности 1918. године и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина.
Ако било која вјерска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине држава ће то признати и поштовати.
Остављена је слобода избора приликом регистрације вјерских заједница.
Закомом је изричито утврђено да вјерска заједница чији је вјерски центар у иностранству нема обавезу да се региструје, већ слободно одлучује о томе да ће захтијевати упис у Регистар, при чему нерегистроване вјерске заједнице не могу имати својство правног лица.
Закон дозвољава регистрацију сваке вјерске заједнице која има најмање три пунољетна вјерника, који чак не морају ни бити држављани Црне Горе, уколико имају одобрен стални боравак у складу са законом.
Закон уводи и додатне услове у поступку судске забране дјеловања вјерске заједнице која се дозвољава само ако се легитимни циљ заштите јавне безбједности, јавног поретка, здравља или морала, или заштите права и слобода других не може остварити блажим мјерама ограничења.
Изричито се прописује могућност финансирања активности вјерских заједница из државног буџета и буџета локалне самоуправе.
Законом се утврђује да ће свако спорење у вези са власништвом над вјерском имовином бити рјешавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори.
Управа за имовину има рок од годину дана, почевши од 8. јануара, да утврди вјерске објекте и земљиште који су према овом закону државна својина, да изврши њихов попис и поднесе захтјев за упис права државне својине на тим непокретностима у катастар непокретности.
Након тога Управа за некретнине има рок од 15 дана, од дана подношења захтјева, да изврши упис захтјева и да одмах, без одгађања о томе обавијести вјерску заједницу која користи објекте и земљиште.
Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су спорни Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном статусу вјерских заједница
27. децембра.
За Закон је гласало 45 посланика ДПС-а, СД-а, Либералне партије, Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе и Форце, као и посланици СДП-а.
Закон је донесен уз жестоко противљење СПЦ-а и опозиције предвођене ДФ-ом.
