Православни вјерници данас обиљежавају Материце, највећи хришћански празник мајки и жена, који увијек пада у другу недјељу пред Божић.

Тога дана, према обичају, дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад вежу мајкама ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Дјетињце.

Мајка се претвара да не зна зашто је везана. Дјеца јој честитају празник, а она онда дијели поклоне и на тај начин се „дријеши“. На исти начин се вежу и све удате жене, које се „дријеше“ колачима или неким другим слаткишима.

Обичај „везивања“ и „дријешења“ представља много више од игре укућана, јер се њиме потврђује веза љубави којом су повезани сви чланови хришћанске породице.

На Материце се према обичају састају мушкарци и дјевојке који планирају брак, а том приликом треба да се дарују неком ситницом.

-Добро јутро газдарице, дошле су вам Материце. Ми смо дошли знаш, да нам нешто даш - некада се на Материце пјевало.

Материце увијек падају недјељу дана послије Дјетињаца, хришћанског празника дјеце и родитеља, али и недјељу дана прије Очева (Оца), празника свих мушкараца који су постали тате.

Ова три празника имају за циљ да учврсте јединство у породици хришћанског свијета.