Српска православна црква данас слави Света три јерарха, празник посвећен светитељима Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом, који су заузели високо мјесто у историји хришћанске цркве.

Света три јерарха заједнички је празник три васељенска учитеља који су својим умом, образовањем и начином проповиједања хришћанства превазишли савременике.

Празник је установљен у 11. вијеку у Цариграду, за вријеме византијског цара Алексија Комнина, након расправе о томе ко је од ова три светитеља највећи, која је пријетила озбиљној подјели у народу и Цркви.

Једни су уздизали Василија Великог због чистоте и храбрости, други Григорија Богослова због богословља, а трећи Јована Златоустог због рјечитости и јасноће у проповиједању хришћанске вјере.

Спор је био ријешен у корист Цркве тако што су се ова три светитеља јавила евхаитском епископу Јовану рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа у нама нема противрјечно, нити има међу нама првог ни другог".

Светитељи још посавјетоваше епископа Јована да им напише заједничку службу и одреди један заједнички дан празника.

Света три Јерарха су код Срба славе богословских факултета и академија, осим београдског, који слави Светог Саву, а у Грчкој је ово национални и школски празник.

Сваки од светитеља има и свој посебан дан.

Док се у Грчкој славе као црквени, национални и школски празник, у нашим крајевима се ови свеци сматрају за заштитнике људи и животиња од студених и злих вјетрова.

Слави се као еснафска слава металаца.