Српска православна црква прославља данас Светог великомученика Прокопија, кога српски народ посебно поштује и слави.
На данашњи дан 303. године мученички је пострадао велики Христов сљедбеник Свети Прокопије, који потиче из Јерусалима.
Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана.
У вријеме једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики свијетли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповједио своју вјеру, знајући да ће бити погубљен.
У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Светог Прокопија, у коме се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренесена у Прокупље, које је и добило име по овом мученику.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце. На тај се дан избјегава копање, чак и сахрањивање. Такође се није купало.
У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником дјеце. По свим српским крајевима постоје разни обичаји и вјеровања у вези с овим празником и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар.
