Шездесетдвогодишњи Дане Петровић из Булога у општини Источни Стари Град каже да већ 50 година узгаја голубове искључиво због љубави према њима, те да их има око стотињак.
-Голубове држим од дјетињства. Почео сам у дому на Бјелавама у Сарајеву. Углавном су то писмоноше, пертле и типлери. Када ми је тешко одем код њих, одморим душу. Једноставно, то је хоби из љубави- наводи Петровић за Срну.
Њему су најдраже писмоноше јер су посебни по томе што се увијек враћају свом гнијезду са било које раздаљине да их пусти, било то 100 или 1.000 километара. Они су такмичарски голубови.
Петровић младима препоручује да држе голубове јер на тај начин могу пронаћи унутрашњи мир и спокој.
Он је са својим голубовима учествовао на бројним такмичењима у БиХ. У конкуренцији има четири голуба са којима је освајао прва мјеста.
-Ове животиње нису компликоване, лако их је гајити и не захтијевају много хране. Исхрана је на природни начин. Голубови се чувају у кавезима које чланови сами осмисле и праве у зависности од могућности. Боксови за ове птице не морају да буду велики, јер голубови воле блискост- истиче Петровић.
Голуб је лијеп и паметан, представља симбол мира и нешто што зближава људе тако да се не гледа вјера и нација, каже Петровић и додаје - ко поједе перо, тај је цијели живот уз голубове.
На подручју Источног Сарајева голубарство није толико развијено, иако постоји клуб "Славија", који окупља ријетке љубитеље овог хобија, али се посљедњих година јавља све већи број заинтересованих.
-Од наредне године клуб ће почети са активним радом. У плану је и организовање такмичења на подручју града- наводи Петровић.
Осим бављења голубарством, Петровић има етно-газдинство "Вучији вајат", а планира да отвори музеј у чијој би поставци биле старе ствари које су Срби некада користили.
Он са супругом Јасном држи санске и алпске козе, те 80 кока носиља.
Сматра да на селу треба свако да остане.
-Држава треба да буде паметнија и форсира омладину јер се од сточарства и пољопривреде може живјети и нема потребе да ико одлази- истиче Петровић.