Љубав према природи код Данице Павловић се појавила још у раном дјетињству, а планинарење је завољела када се попела на Чврсницу, гдје је упркос тешком успону, праћеном јаким невременом, маглом и вјетром, стигла до врха планине и гдје се фактички заљубила у планине.

Касније је све ишло доста лакше, јер каже, да је за планинарење поред добре опреме, кондиције и енергије важно „понијети“ добру вољу и жељу кроз походе, те да је најбоља сатисфакција и ужитак онда када испуните зацртани циљ прије успона на врх неке планине.

- Планинарством сам почела да се бавим када сам се први пут, на позив пријатељице, попела на Пјеновац код Хан Пијеска и одатле је све кренуло. Први озбиљни успон за мене била је Чврсница у мају 2017. године, који је био баш тежак и ту сам се дословно заљубила у планине – каже Павловићева.

Фото: приватна архива Д.П.

Она каже да су планинарски успони, поред потребне кондиције, енергије и воље, јако изазовни, те да је дружење након сваког успона посебан тренутак и задовољство.

- Све планине и успони су на свој начин тешки и сви имају своју чар, али дефинитивно најљепши дио је када се попнете на врх неке планине и тај први поглед је неописив осјећај. Најдража локација ми је Трновачко језеро, то је мјесто које има магију и чаробно је, а што се тиче врхова, највећи утисак ми је оставио Прењ – каже Павловићева.

Даница истиче да је до сада била на врховима Присојник (Словенија), Очњак на Проклетијама, Комовима, Биокову, Динари, као и многим планинама и врховима широм Босне и Херцеговине.

- Највећи утисак од свих врхова за мене је ипак оставио Прењ. То је чаробна планина која је јако лијепа, састоји се од самог крша и стијена, на први утисак те очарава, а тако је и на већини других планина на које се попнеш. Поглед са врха се не може платити новцем и ја се због тога највише пењем, јер на планини уживам и планина за мене предствља „издувни вентил“ – каже Павловићева.

Фото: приватна архива Д.П.

Посебне тренутке представљају дружења на експедицијама и походима, за које је врло важно да иде и искусан водич који добро познаје ту маршуту и планину чији врх се настоји „освојити“.

- Увијек имамо свог водича који направи план гдје и када идемо, колико ће трајати успон, када се враћамо и увијек се прави процјена о колико тешком успону се ради, понајвише због неког од чланова екипе како би се утврдило колико је неко спреман за успон – каже Даница и додаје да су планинарски успони често захтјевни.

Она каже да се никад не може знати шта вас очекује на путу до врха, те додаје да се планине у ствари не освајају, него само планина допушта вама да је освојите.

- Има много планина гдје су походи опасни и треба бити опрезан од самог почетка. Нису дозвољене грешке, јер и најмања грешка може да доведе до озбиљних посљедица. Доста тога зависи од кондиције планинара и његове способности за успон који га очекује – каже Павловићева.

Фото: приватна архива Д.П.

Додаје да је у свему томе много важно имати чврсту вољу, енергију и жељу да се попнете на неки врх, те да сам успон и „освајање“ тог врха представља додатну сатисфакцију и ужитак када испуните свој циљ.

По повратку са врха, тамо гдје морате да ноћите, очекује вас додатно задовољство које се односи на дружења у планинарским домовима, уживање у доброј храни уз музику и много позитивне енергије међу планинарима.

- Поред уживања у природи и на планинским врховима, додатно задовољство вам пружају и честа дружења са другим планинарима по успјешно изведеном планинарском успону. Када се вратимо са врха у базу, често ноћимо у домовима, проводимо вријеме у позитивној атмосфери уз добру храну и музику, те склапамо нова пријатељства – каже Павловићева.

Она каже да је сваки успон на планину заправо бјежање од свакодневнице у слободно вријеме, прилика да се „напуните“ позитивном енергијом, јер су на тим путовањима углавном позитивни људи и нема „тешких тема“.

За озбиљне успоне и планинарске походе, а посебно за оне који желе да се баве и тешким и захтјевним планинарењем, потребна је квалитетна опрема, која вам не дозвољава да штедите новац.

Фото: приватна архива Д.П.

- Сваки планинар за било који поход би требало код себе да има адекватну одјећу и обућу, ранац, непропусну јакну, довољно воде, нешто од воћа и довољно хране за одређени временски период проведен у природи – каже Павловићева.

Даница истиче да је код пењања по стијенама јако важно водити рачуна о исправности потребне опреме за овај дио планинарења, те да се опрема за овакве походе треба бирати према препоруци стручних лица.

Она каже да сваки планинар има неки свој циљ, међутим додаје да јој није превелика жеља да у будућности буде дио неке експедиције која ће освајати највеће свјетске врхове.

- Сви ми имамо неки „свој Еверест“. Вољела бих да се попнем на Елбрус и то ми је највећа жеља, као и на Доломите, чије ферате пружају пуно задовољство. Што се тиче балканских врхова вољела бих да пењем Проклетије и Рилу – каже Павловићева.

Даница додаје да свако ко жели да се бави планинарењем нема шта да изгуби, већ напротив, планинарење за њу је спој угодног са корисним, уживање у природи, релаксација за психу и физички корисно за здравље.

Даница Павловић је рођена 1991. године у Сарајеву. По занимању је дипломирани инжењер пољопривреде. Активни је члан Планинарског друштва "Јаворина" из Пала.

Новинар: Миљан Рашевић