Данијел Грујић из Трнова у ауторском тексту описује како је живјети у овој локалној заједници, кроз природне љепоте којима Трново располаже, предностима које нуди, као и пронаталитетне мјере које подстичу јачање породица и останак становништва.

Текст преносимо у цјелости:

“ Код нас нема оног смога и магле, дани су углавном сунчани, па чак и зими можемо дисати здрав ваздух.

Љети и у прољеће поготово.

Доступна нам је планина Трескавица као и Јахорина, па себи можете у сезони набрати чајева, гљива и шумских плодова колико хоћете, и сачувати за зиму.

А и одморити душу.

Код нас нема гужве у саобраћају, спорадично се деси да колоне викендаша из Сарајева крену у исто вријеме назад у град па мало закрче саобраћај.

Код нас нема чекања да извадиш родни лист, ЦИПС и држављанство, довољно је да назовеш онога ко ради (сви се знамо) и то те сачека кад год да дођеш спремно.

Исто важи и за Федералну опћину, исто знаш људе и исто ти од срца одраде све шта треба.

У великим градовима мораш цијели дан узети слободно да те папире изгањаш.

Код нас нема гањања штеле да упишеш дијете у вртић/играоницу, сва дјеца имају мјеста и имају доручак и ручак, а ми родитељи не плаћамо ништа.

Код нас се не плаћа чланарина за то што дјеца иду на фолклор и на секције спорта, а чак ни њихови излети и гостовања.

Све им је плаћено.

Дјеца имају бесплато скијање на Јахорини, превоз и инструктора. Ништа не плаћамо.

Студенти имају стипендије, уз минималне услове.

Ђаци имају бесплатне карте за превоз. Бесплатан аутобус који их вози, па чак и за грађане.

Пољопривредници, па чак и ми почетници у пољопривреди, подршку у виду пољопривредне механизације, пластеника и слично.

За рођење дијетета тренутно се добија помоћ од 2000 КМ, за друго 4000, за треће 6000 и за свако наредно толико.

Кад је неко у невољи, прилете му сви да помогну. Комшија, друг, познаник. Чак и они за које си мислио да не би никад.

И да вам кажем, свима онима који говоре да мала мјеста умиру.

Умиру велики градови и ви у њима, а ми у малим мјестима ћемо преживјети.

Имамо природни извор скоро у сваком насељу, а ви воду купујете у продавницама.

Имамо сви по малу башту, па можемо макар основно произвести за породицу.

Аеродром нам је на 25 минута, а центар главног града на 35. Прије ми стигнемо у центар града, него они што живе у њему.

Немамо редукције ни воде ни струје, као што се у великим градовима дешава.

Још само је потребно да и ми сами повјерујемо у своје могућности и знање, тек то би била права побједа.”