Кажу да је хармоника посебна љубав за неког ко се опредијели да свој животни вијек проведе уз тај музички инструмент и уз његову помоћ заради своју „кору хљеба“. Отприлике је такo, иако још врло млад, своју музичку каријеру започео наш суграђанин, двадесеттрогодишњи Дарко Мрдић из Мокрог код Пала.

Дарко већ неколико година јавно наступа, у сарадњи са локалним музичким бендовима, на свадбама и весељима, али и еминентним фестивалима хармонике, а све је почело кроз приватне часове хармонике код чувеног професора Владимира Јакића.

-Први контакт са хармоником, која је остала као успомена на мајчино школовање, сам имао још као дијете. Завршила је у мојим и братовим рукама, не као инструмент, него као нека велика играчка. Од те успомене остала је само прича, јер смо је поломили и нико тада није вјеровао да би један од нас двојице могао да се бави музиком - каже Мрдић за Катеру.

Мрдић додаје да се десет година касније уписао на фолклор, угледао хармонику и на пробе локалног друштва долазио више због хармонике, него због играња.

-Пошто сам закаснио да се на вријеме упишем у музичку школу, одлучио сам да кренем на приватне часове хармонике код професора Владимира Јакића у Палама и од тада хармоника постаје дио мене - каже Мрдић.

Мрдић истиче да је први јавни наступ, уз огромну трему, имао на концерту фолклора, тада већ као члан њиховог оркестра.

-Морам признати да трему имам и данас када свирам неке концерте или мање наступе, јер је одговорност, бар у мојим очима доста велика. Трудима се да без обзира коме свирам и гдје, свирам најбоље што могу, јер мислим да то публика препознаје - каже Мрдић.

Према његовим ријечима, у свим пословима постоје узори, а међу своје највеће узоре убраја маестре на хармоници попут Љубише Павковића, Владе Пановића, Јовице Петковића и Томице Миљића.

-Они су на мене оставили највећи утисак, а Народни оркестар РТС-а слушам одавно и стилски ми највише одговара тај правац. Не волим агресивно свирање, којег је данас све више. Трудим се свирати онако како су свирали стари мајстори и гајити њихов стил - каже Мрдић.

Како каже, посла из године у годину све више има. Његова преокупација тренутно су оно што најбоље пролази код народа попут народних весеља, свадби и других прилика, гдје најчешће госте забављају музички бендови.

-Тренутно нисам везан само за један музички састав, али то не значи да свирам са било ким. Код нас тренутно постоје двије или три групе са којима успјешно сарађујем. Имам жељу да оснујем свој оркестар, али то је у овом тренутку тешко оствариво, углавном због финансија - истиче Мрдић.

Мрдић каже да најчешће свира народну музику, јер то људи на нашим просторима највише и воле.

-Данас музичко тржиште захтијева и новокомпоновану музику, коју морамо свирати ако мислимо бити у том послу довољно дуго. Трудим се колико могу, некад, морам признати, и мимо воље учити неке пјесме, које трају годину и мање дана, али ме радује то што се на крају све заврши добром, старом, народном пјесмом - каже нам Дарко.

Према његовим ријечима, зарадити новац кроз музику и свирање није лако и додаје да лак посао сигурно нигдје не постоји.

Поред поменутих музичких наступа, који су му свакодневница, посебно у данима викенда када су наступи на свадбама и весељима најчешћи, Дарко је свој таленат показао публици и на неколико музичких фестивала хармонике.

-На Илиџанском фестивалу народне музике сам у протекле двије године два пута освојио друго мјесто, док сам на тузланском фестивалу „Севдалинко хармоником опјевана“ освојио трећу награду. Тај фестивал се ове године први пут организовао као интернационални фестивал, гдје сам наступио у конкуренцији од око 40 хармоникаша, међу којима је било првих хармоника Србије и БиХ, па чак и прва хармоника свијета - истиче Мрдић.

Каже да се човјек музички образује док је жив и да ту дефинитивно не постоји крај, те да он своје усавршавање на пољу народне музике и свирања хармонике свакако планира наставити.

-Текућа година за мене је била најуспјешнија до сада. Ову годину, поред резултата и награда, памтићу док сам жив, јер сам добио врхунски инструмент о којем сам сањао. Настављам даље да се трудим и сањам, јер само тако се може доћи до циља - каже Мрдић за Катеру.

Његов највећи сан за будућност јесте да једног дана постане прва хармоника Босне и Херцеговине, те се нада да није далеко од тог циља, бар по досадашњим резултатима. Такође, има у плану да сними сопствено коло.

Аутор: Миљан Рашевић