Награда недјељника НИН за најбољи роман 2025. године припала је писцу Дарку Тушевљаковићу за роман Карота.
- Када се осврнемо на списак досадашњих добитника, јасно је да су то махом имена која су обликовала нашу књижевност од половине прошлог века наовамо. Зато је заиста велика част наћи се на том списку - рекао је Тушевљаковић.
Роман Карота у издању куће Лагуна прати живот Давора и његових пријатеља који су одрастали у Задру, обалском граду на западу Хрватске.
Рат и распад државе доводе га у Београд.
Давор се тридесет година касније враћа у Задар, гдје се суочава са сјећањима.
Одлуку је једногласно донио жири у чијем су саставу били Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.
У најужем избору били су и романи Балада о убици и убици и убици Далибора Пејића, Фрау Бета Лауре Барне, Бесмртне лудости госпође Кубат, Милана Трипковића, Разговори с вјештицом Владимира Вујовића и Опатија Светог Вартоломеја.
Ко је Дарко Тушевљаковић?
Рођен је 1978. године у Зеници, а живи и ради у Београду.
Прву причу је објавио 2002. године у збирци Бун(т)овна п(р)оза, пројекту под покровитељством Унеска, у којој су учествовали млади писци из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.
Први роман, Сенка наше жеље, објавио је 2010. године, а затим је уследила збирка прича Људске вибрације.
Други роман, Провалија, објављен 2016. године, био је у ужем избору за НИН-ову књижевну награду.
Потом су објављене збирке прича Постистине, романи Јегермајстер и Узвишеност.
Трећа збирка прича, Хангар за снове, појавила се 2022. године.
Током 2004. године добио награду "Лазар Комарчић" за најбољу новелу.
Добитник је Европске награде за књижевност за 2017. годину и Андрићеве награде за 2022. годину.
Роман Карота овенчан је наградом "Бескрајни плави круг" за најбољи роман у 2025. години, коју додељују Матица српска, Банатски културни центар и организација "Суматра".
О НИН-овој награди
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године.
Прив пут је додијељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман Корени.
Сматра се једним од најзначајнијих признања у српској књижевности.
Међу добитницима су били Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић и Борислав Пекић.
Оскар Давичо је три пута добио награду, а два пута су награђени романи Добрице Ћосића, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басаре.
Досадашње додјеле нису прошле без контроверзи и критика на рачун жирија.
Награда није додијељена 1959, а као разлог је наведено да је пауза посљедица жеље за "стимулисањем квалитета".
Данило Киш је вратио награду за роман "Пешчаник" која му је додијељена 1972 усред полемике да је "Гробница за Бориса Давидовича" плагијат.
Исто је учинио и Милисав Савић 1991, када је изабран роман "Хлеб и страх", револтиран текстом Момчила Селића објављеним у недјељнику НИН, са негативним оцјенама његовог рада.
