На данашњи дан навршава се 12 година од убиства Дениса Мрњавца, сарајевског средњошколца, 16-годишњег дјечака чији су живот на бруталан начин у трамвају код Техничке школе угасили његови вршњаци Нермин Сикирић, Адемир Леловић и Берин Талић.
Прошло је 12 година од смрти сарајевског дјечака Дениса, а чини се да нисмо много научили када је вршњачко насиље у питању, пише Радио Сарајево.
Годинама послије имали смо трагични случај Махира Раковца, а само је питање колико случајева вршњачког насиља остаје дубоко скривено и никада не угледа свјетло дана, док судбине Дениса Мрњавца и Махира Раковца јасно илуструју како је само један тренутак довољан да се насиље претвори у трагедију од које се никада не опораве бројне породице, али и друштво у цијелини.
– Овај дан је доста тужан и тешко је раздвојити емоције од свега. Без обзира колико је прошло година вријеме не лијечи ране, нама наш пријатељ недостаје, али ево трудимо се на овај датум сваке године сјећати га се. На тај начин шаљемо оштру поруку јер је Денис постао синоним за генерално насиље, посебно над младим људима у Сарајеву. Желимо послати поруку да млади људи који су страдали због овог насиља нису, нити ће бити заборављени – рекао је на обиљежавању десете годишњице Денисове смрти његов пријатељ Ведран Љеваревић.
Мајка Дениса Мрњавца – Ана Мрњавац истакла је како је трагична смрт њеног сина требала бити опомена свим Сарајлијама, али се то нажалост није догодило.
– Денис је сваки дан присутан у мом живот. Још увијек влада невјерица. Још увијек не могу да прихватим ту окрутну стварност. Свих ових година питам се зашто, због чега? Никаквог разлога нити повода није било. Просто је невјероватно и немогуће да вам из никаквог разлога неко одузме дијете. Али не само дијете, већ и читав смисао за даљи живот – рекла је Мрњавац.
Дениса су у сарајевском трамвају претукли, а потом и на смрт изболи његови вршњаци.
Наводно им је сметао само један поглед Дениса, тог њежног, храброг, великог хероја, који је похађао други разред средње школе. Нико није устао у трамвају да му помогне.
Нермин Сикирић, његов вршњак који је осуђен за убиство, већ је требао изаћи из затвора. Берин Талић треба изаћи ове године – можда је већ и изашао, а Адемир Леловић излази 2025. Претукли су га, а Нермин му је нанио повреде ножем од којих је преминуо.
Денис се враћао кући из школе.
Денис је постао симбол борбе против вршњачког насиља. Грађани су неколико пута излазили на улице, тражили промјене закона, већу сигурност, слободу.
Данас, нити смо више сигурни нити више слободни, а Денис Мрњавац још увијек чека давно обећани споменик.
