У Источном Новом Сарајеву и Сарајеву данас је обиљежене 34 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Обиљежавање је почело служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, након чега је настављена мирна шетња до бивше Добровољачке улице, гдје је положено цвијеће и запаљене свијеће у знак сјећања на страдале.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић рекао је да, ако се анализира све што се до сада дешавало, постоји утисак да нема правде за -српске жртве и српски народ на територији БиХ.

- Десио се крвави грађански рат из којег нико ништа није добио, а ми смо били принуђени да бранимо слободу и Републику Српску. Према пракси Хашког трибунала, а касније и Суда БиХ, настављено је са истим приступом, и видјели смо колико је пресуда изречено за Србе. Данас се и даље води око 200 процеса, припремају се нове оптужнице, а велики број људи је у затворима, док са друге стране нема истог односа. Што се тиче овог предмета, оптужница је потврђена 2022. године, али, како видимо, епилога још нема, и по овој динамици тешко је очекивати да ће бити окончан у наредних пет или десет година – истакао је Остојић.

Остојић је рекао да је прича о суживоту у БиХ у оваквим околностима представља тешку и нереалну идеју.

- Дошли смо да запалимо свијеће, положимо руже и помолимо се Богу за њихове душе. Шта ће бити послије видјећемо, али вјероватно ће се то и уклонити, као што се раније дешавало, што показује какав је однос према нама у овом граду. Мислим да је прича о суживоту у оваквим околностима тешка и, по мом мишљењу, нереална. Ми никога не вријеђамо, као што и други могу да одају почаст својим жртвама у Републици Српској, тако и ми то радимо овдје - рекао је Остојић.

Он је дода не вјерује у рад Хашког трибунала, јер је створен да суди само Србима, а не и оним који су починили злочим над Србима.

- Ми живимо у држави у којој нема никакве логике и ово данас показује да је то тако. Створен је Дејтоски споразум и постигнут мир, али сваки покушај унитарузације стварао је веће проблеме, јер не можемо ни око чега да се договоримо – рекао је он.
Жељко Пантелић, мајор у пензији и бивши припадник 65. заштитног моторизованог пука, јединице која је обезбјеђивала команду друге војне области, рекао је да је не очекује правду, јер се поступак годинама одуговлачи.

- У новембру и децембру сам био на сведочењу у предмету који се односи на злочин у Добровољачкој против Ејупа Ганића и у посебном поступку против Керима Лучаревића. Запрепастило ме је да се, после 34 године, одбрана заснива на тврдњи да је реч о неорганизованој групи грађана која је починила злочин, као и да је наводно та група пружала отпор приликом којег је убијено 19 припадника ЈНА – истакао је он.

Мајор је истакао да му је, како каже, неприхватљиво да се у одбрани појединих оптужених тврди да је ријеч о неорганизованој групи грађана, јер се на доступним снимцима јасно виде лица у униформама са аутоматским оружјем и „зољама“.

Додао је да не очекује да ће поступак у потпуности брзо бити окончан, с обзиром на то да је до сада саслушан мали број свједока у односу на укупан број, али да сматра да је веома важно да се истина утврди и јавно изнесе.

- Први судски поступак покренут је 2012. године, али је међународни тужилац Џуд Романо, због наводног недостатка доказа, обуставио истрагу. Други поступак, покренут 2018. године и који је и даље у току, односи се искључиво на догађаје у Добровољачкој улици, а не на сва убиства која се доводе у везу са тим случајем  -рекао је он.

Пантелић је и аутор књиге “Ничији војници – У сарајевском паклу 1992”.

Он је истакао да је, поред његове књиге, објављено још неколико књига других учесника, али да се са друге стране још увијек провлаче бајке о  „браниоцима Сарајева“, нападу ЈНА на Предсједништво БиХ, као и о заробљавању Алије Изетбеговића и сличним догађајима.

- Још увек нам није дозвољен ни одлазак  у Добровољачку улицу. Бацали су нам чак и свеће и цвеће које смо полагали овде – истакао је он.

Фото: katera.news

Данило Берибака, припадник 4. батаљона Војне полиције, изјавио је да су догађаји из тог периода обиљежени засједама и нападима без повода на њихове јединице које су се кретале у колони.

- Моја јединица, пет возила из ‘Виктор Бубња’, кренула је у испомоћ. Код Електропривреде на „Социјалном“ на нас је отворена ватра без икаквог повода – рекао је он.

Како је додао, кретали су се у колони према Скендерији, а након доласка на лице мјеста он је наставио кретање борбеним оклопним возилом „Видра“ (БВП М-80А1). Навео је да је учествовао у извлачењу рањених лица, те да је том приликом на терену уочио два до три спаљена тијела.

- Пуцано је по нама, преживио сам осам удара, и то од тромблона и зоља. Након осмог удара био сам дезоријентисан, а из возила „Видра“ ме је извукао потпоручник Шабан Хајдаревић – истакао је Берибака.

Он је рекао да је 3. маја имао директан сусрет са смрћу.

-Извукли су ме припадници специјалних јединица из те опасне ситуације и спасили. Разоружали су ме и одузели ми пиштољ и опасач. Све то је на мене оставило трајне посљедице и трауме – рекао је Берибака.

Он је додао да се, иако је против више лица подигнута оптужница, цијели процес превише одуговлачи, те да, како сматра, јавност и даље слуша различите интерпретације догађаја.

- Истина је спора, али достижна. Ми знамо шта се десило и о томе ћемо увијек говорити -навео је он.

Миливоје Благојевић, отац страдалог Александра Благојевића, рекао је да је његов син 1992. године у Сарајево дошао из Бањалуке због прекомандe,  гдје је радио у санитетској служби.

- По доласку у Сарајево упућен је у војну болницу код Лабудовића, у диверзантску јединицу. И раније је био са Лабудовићем у Загребу, али су се касније раздвојили – рекао је Благојевић.

Он је додао да су другог маја добили информације о свему што се дешавало, те да је дошао на то мјесто јер је, како каже, желио да види гдје је страдао његов син јединац.

- За нас родитеље је веома тужно што ни након 34 године тај злочин није добио казну, посебно за нас који смо изгубили сина јединца – истакао је Благојевић.