Еколог Бојана Јанковић упозорава да је депонија у Крупцу "еколошка бомба" и да заједно са спалионицом гума Грета д.о.о. Трново може нанијети непоправљиву штету животној средини и директно утицати на здравље становника. Истовремено упозорава да су двије мини хидроцентрале од ријеке Жељезнице направиле поток и уништиле сву флору и фауну.

Већ годинама се отпад на депонији у Крупцу одлаже неадекватно, мимо свих законских правила, што директно утиче на животну средину. Све погоршава и оближња спалионица гума Грета д.о.о. Трново из које куља црни дим сваки пут када упале своја постројења.

Грађани Источног Сарајева већ одавно упозоравају на то да им је због депоније и Грете угрожено здравље.

-У моменту када покрену постројење из Грете почне излазити црни дим који се надвије над оближњим мјестима и нико од нас не може отворити прозор, а о изласку вани тада ни не помишљамо. Гуши нас, не можемо дисати - огорчени су мјештани. 

Из Еколошког покрета Крупац већ мјесецима упозоравају надлежне на ове проблеме, а Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију упутили су неколико дописа тражећи да се преиспитају раније издате дозволе за рад депонији и Грети.

Они такође захтјевају да се испита и квалитет зрака – али само у моменту када спалионица упали своја постројења. Највећи проблем је, тврде саговорници „Журнала“, што се „до сада квалитет зрака испитивао у моменту када спалионица није радила“.

-Два радника ове фирме су се у размаку од годину разбољела и умрли су, што изазива сумњу, а на то сам указао и надлежним органима - истиче Владимир Лубура из Еколошког покрета Крупац.

Током 2019. године Грета је била привремено затворена, али им је у јуну обновљена дозвола за рад

Иначе, упорношћу представника овог покрета Грета д.о.о Трново била је привремено затворена 2019. године, али је Град Источно Сарајево у јуну ове године овој фирми обновио дозволу, а да ништа није урађено по питању побољшања квалитета.

Подсјетимо да је, према подацима Akta.ba, одговорно лице у фирми Грета д.о.о. Драгана Јовановић, док је њено име и у власничкој структури фирме уз Салдина Шабановића.

Име Драгане Јовановић у медијима се спомињало и 2017. године, када су грађани Лукавца дигли глас против творнице за спаљивање аутомобилских гума. У то вријеме је била директорица фирме „ARTE Recycling BH“, која је била смјештена у кругу бивше фабрике Факол и наводно се рециклажом гума бавила још од фебруара 2014. године. Оснивачи ове фирме били су из Аустрије.

Након упозорења бивших радика да се у овој фирми не поштују њихова права, али ни еколошки стандарди на лице мјеста је излазила кантонална инспекција која је утврдила да се ова фирма бави пиролизом гуме и да не посједује нити једну дозволу.

Колико су спалионице гума опасне за здравље људи појашњава еколог и члан Еко покрета Крупац, Бојана Јанковић, наводећи да паљење гума доводи до различитих загађивача који су јако токсични по здравље људи – то су ПМ честице, угљенмоноксид и различити метали.

Еколошка бомба у Крупцу

Јанковић се осврнула и на крупачку депонију називајући је „еколошком бомбом“, истовремено упозоравајући да неправилно одлагање отпада може нанијети непоправљиву штету животној средини и директно утицати на здравље становника.

-Према свим европским стандардима налаже се правилно одлагање отпада како би се спречило загађење ваздуха, земље и воде, јер уколико се отпад неадекватно одлаже онда долази до различитих хемијских процеса, односно до генерисања метала бројних полутаната који могу доспјети у животну средину - појашњава Јанковић.

Годинама се нелегално одлаже смеће 

Посебно је алармантно што депонија на Крупцу није ограђена тако да може доћи до разношења самог отпада.

 -То су све хемијски процеси који не утичу само на земљиште већ и на загађење ваздуха што је наравно повезано и са спалионицом која се налази у близини – истиче Јанковићева.

Она напомиње да је БиХ прва у Европи и друга у свијету по загађености ваздуха и да је све већи број обољења од респираторних болести, што је алармантан податак.

 -Вријеме је да се запитамо у којем правцу треба да дјелујемо и то нам је аларм да треба да нађемо одређена рјешења – додаје Јанковићева.

Неопходно је, тврди, да се у рјешавање ових проблема укључе и сви доносиоци одлука.

-За сваку фирму која утиче на животну средину (као што је Грета, оп.а.) потребна је и еколошка дозвола. Проблем је који су то инспектори који су долазили да испитују колика је штетност ове фирме по животну средину. Што се тиче депоније, њој је потребна санација и за то постоје различити процеси. Она се треба прво оградити, а затим је неопходно успоставити дренажни систем. То је читав пројекат у који се морају укључити сви од локалне заједнице до доносилаца одлука, иначе се проблем не може ријешити - закључује Јанковићева.

Проблематичне мини хидроцентрале

Осим депоније и спалионице проблем је и шест мини хидроцентрала које су изграђене на ријекама на подручју Источног Сарајева, а од тога су двије на Жељезници, о чему је Журнал такође раније писао.

Из Еко покрета су се раније и због мХЕ обраћали Министарству са захтјевом да се уклоне објекти из ријеке и са обале Жељезнице и то асфалтна база предузећа Илиџа путеви и бетонска база фабрике цементе Лукавац.

-Од асфалтне базе грађани удишу катран, а комади асфалта се бацају у ријеку Жељезницу, а од цементаре Лукавац се ствара цементна прашина која загађује ваздух и земљиште што је све заједно еколошка катастрофа за Источно Сарајево. Овим путем истичемо да смо се обраћали и инспекцији Града Источно Сарајево, која шути и не реагује - стоји у допису који су упутили Министарству, а уз све су приложили и видео снимак.

Бојана Јанковић наглашава да мини хидроцентрале уништавају сву флору и фауну у ријекама и да се ради о немјерљивим штетама.

-У екологији се проблеми гледају дугорочно, не краткорочно. Мини хидроцентрале су од ријеке Жељезнице направиле поток који можете прећи пјешке - истиче Јанковић.

Министарство преиспитује издате дозволе

Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију је на захтјев Еколошког покрета Крупац, а у вези стања на депонији на Крупачким стијенама и другим правним лицима која се налазе на тој локацији (као што је спалионица гума Грета д.о.о. Трново), затражило провјеру стања и поступање Републичке управе за инспекцијске послове.

-Слиједом наведеног, Министарство је утврдило да у записнику надлежне инспекције Града Источно Сарајево од 25. 8. 2021. нема података за Грета д.о.о. Кијево. Из тог разлога је Министарство 17. септембра упутило Граду Источно Сарајево захтјев за достављање комплетног списа на основу којег је издата и обновљена еколошка дозвола наведеном правном лицу како би се извршио управни надзор – потврђено је из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију.

(Зинаида Ђелиловић)