Депозити домаћих сектора на крају августа износили су 36,04 милијарде КМ.

Већи су за 395,9 милиона КМ или 1,1 одсто него у јулу, показују подаци Централне банке Босне и Херцеговине.

Како се наводи у саопштењу, повећање депозита на мјесечном нивоу регистровано је код приватних предузећа. И то за 194,3 милиона КМ или 2,4 одсто.

- Код сектора становништва депозити су порасли за 169,7 милиона КМ или 0,9 одсто. Код владиних институција за 25,2 милиона КМ или 0,5 одсто, а нефинансијских јавних предузећа за пет милиона КМ или 0,3 одсто. Код осталих домаћих сектора порасли су за 1,7 милиона КМ или 0,1 одсто - пише у саопштењу.

Додаје се да је годишња стопа раста укупних депозита у августу износила 10,4 одсто, што је у апсолутном износу 3,39 милијарди КМ.

- Годишњи раст депозита регистрован је код владиних институција за 787,8 милиона КМ или 18,5 одсто. Код сектора становништва за 1,91 милијарду КМ или 11,3 одсто, осталих домаћих сектора за 163 милиона КМ или 8,6 одсто. Код приватних предузећа годишњи раст је за 632,8 милиона КМ или 8,3 одсто - стоји у саопштењу Централне банке БиХ.

Депозити су на годишњем нивоу смањени само код нефинансијских јавних предузећа за 105,1 милион КМ или 5,2 одсто.

Са друге стране, укупни кредити домаћим секторима на крају августа ове године износили су 27,44 милијарде КМ. У односу на претходни мјесец забиљежено је смањење кредита од 23,1 милион КМ (0,1%).

- Кредитни раст је регистрован код сектора становништва за 108,4 милиона КМ (0,8%) и код осталих домаћих сектора за 5,5 милиона КМ (1,5%). Смањење кредитног раста на мјесечном нивоу забиљежено је код владиних институција за 110 милиона КМ (7,8%). Код нефинансијских јавних предузећа за 6,8 милиона КМ (0,9%) и код приватних предузећа за 20,2 милиона КМ (0,2%) - наводи се у саопштењу.

Депозити већ дужи период расту у стотинама милиона КМ на мјесечном нивоу, те се поставља питање који је разлог тога?

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да разлоге раста депозита становништва можемо пронаћи дијелом у расту зарада и дознака дијаспоре.

- Наиме, повећање минималних и осталих зарада је удружено са значајним приливом дознака из иностранства резултирало повећањем депозита код банака. Са друге стране, инфлаторна кретања су довела да раста јавних прихода, што је исходило растом депозита владе и владиних институција. Такође раст њихових депозита генерише и динамика задуживања државе имајући у виду и да се та средства депонују у банкарском сектору - навео је Млинаревић.

Економиста Игор Гавран каже да је логично да темпо раста задуживања мора временом успорити. Све већи број дужника долази у стање у каквом им банке више нису спремне одобравати нове кредите и онда се они окрећу микрокредитним организацијама, тзв. брзим кредитима или чак задуживању изван легалних токова.

- Тако да су тренд задуживања и укупна задуженост грађана стварно већи него што статистика кредита показује. Ипак, ово не умањује чињеницу да паралелно драстично расте и вриједност депозита и тај податак није у потпуности јасан. Наиме, јасно је да имамо изражену и даље растућу класну подјелу друштва на већину којима је потребно задуживање и мањину која гомила богатство. Нејасно је зашто би они који имају вишак новчаних средстава тај новац у толикој мјери држали као мртви капитал у форми депозита, ако знамо да су камате на штедњу у банкама у БиХ срамотно ниске. Тај новац практично губи вриједност и једино саме банке на њему зарађују - истакао је Гавран.

Додао је да је дио у ограниченим могућностима улагања у БиХ, јер тржиште капитала је практично мртво.

- Улагање у племените метале је јако неповољно због ПДВ-а, улагање у некретнине је популарно, али је број некретнина ограничен… Ипак, прије бих очекивао да се велики дио овог новца улаже изван БиХ гдје је више опција доступно, а многа улагања се могу обавити и онлајн путем, него да се овако тим новцем само подиже добит банака. У сваком случају, провјера поријекла новца у БиХ је неефикасна. Није случајно да смо стално на ивици тзв. сиве листе Moneywalla. Сасвим је могуће да дио тог новца потиче и из нелегалних активности, у којем случају би им претварање у депозите било корисно као облик прања новца - закључио је Гавран.