Depoziti domaćih sektora na kraju avgusta iznosili su 36,04 milijarde KM.

Veći su za 395,9 miliona KM ili 1,1 odsto nego u julu, pokazuju podaci Centralne banke Bosne i Hercegovine.

Kako se navodi u saopštenju, povećanje depozita na mjesečnom nivou registrovano je kod privatnih preduzeća. I to za 194,3 miliona KM ili 2,4 odsto.

- Kod sektora stanovništva depoziti su porasli za 169,7 miliona KM ili 0,9 odsto. Kod vladinih institucija za 25,2 miliona KM ili 0,5 odsto, a nefinansijskih javnih preduzeća za pet miliona KM ili 0,3 odsto. Kod ostalih domaćih sektora porasli su za 1,7 miliona KM ili 0,1 odsto - piše u saopštenju.

Dodaje se da je godišnja stopa rasta ukupnih depozita u avgustu iznosila 10,4 odsto, što je u apsolutnom iznosu 3,39 milijardi KM.

- Godišnji rast depozita registrovan je kod vladinih institucija za 787,8 miliona KM ili 18,5 odsto. Kod sektora stanovništva za 1,91 milijardu KM ili 11,3 odsto, ostalih domaćih sektora za 163 miliona KM ili 8,6 odsto. Kod privatnih preduzeća godišnji rast je za 632,8 miliona KM ili 8,3 odsto - stoji u saopštenju Centralne banke BiH.

Depoziti su na godišnjem nivou smanjeni samo kod nefinansijskih javnih preduzeća za 105,1 milion KM ili 5,2 odsto.

Sa druge strane, ukupni krediti domaćim sektorima na kraju avgusta ove godine iznosili su 27,44 milijarde KM. U odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je smanjenje kredita od 23,1 milion KM (0,1%).

- Kreditni rast je registrovan kod sektora stanovništva za 108,4 miliona KM (0,8%) i kod ostalih domaćih sektora za 5,5 miliona KM (1,5%). Smanjenje kreditnog rasta na mjesečnom nivou zabilježeno je kod vladinih institucija za 110 miliona KM (7,8%). Kod nefinansijskih javnih preduzeća za 6,8 miliona KM (0,9%) i kod privatnih preduzeća za 20,2 miliona KM (0,2%) - navodi se u saopštenju.

Depoziti već duži period rastu u stotinama miliona KM na mjesečnom nivou, te se postavlja pitanje koji je razlog toga?

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za "Nezavisne novine" da razloge rasta depozita stanovništva možemo pronaći dijelom u rastu zarada i doznaka dijaspore.

- Naime, povećanje minimalnih i ostalih zarada je udruženo sa značajnim prilivom doznaka iz inostranstva rezultiralo povećanjem depozita kod banaka. Sa druge strane, inflatorna kretanja su dovela da rasta javnih prihoda, što je ishodilo rastom depozita vlade i vladinih institucija. Takođe rast njihovih depozita generiše i dinamika zaduživanja države imajući u vidu i da se ta sredstva deponuju u bankarskom sektoru - naveo je Mlinarević.

Ekonomista Igor Gavran kaže da je logično da tempo rasta zaduživanja mora vremenom usporiti. Sve veći broj dužnika dolazi u stanje u kakvom im banke više nisu spremne odobravati nove kredite i onda se oni okreću mikrokreditnim organizacijama, tzv. brzim kreditima ili čak zaduživanju izvan legalnih tokova.

- Tako da su trend zaduživanja i ukupna zaduženost građana stvarno veći nego što statistika kredita pokazuje. Ipak, ovo ne umanjuje činjenicu da paralelno drastično raste i vrijednost depozita i taj podatak nije u potpunosti jasan. Naime, jasno je da imamo izraženu i dalje rastuću klasnu podjelu društva na većinu kojima je potrebno zaduživanje i manjinu koja gomila bogatstvo. Nejasno je zašto bi oni koji imaju višak novčanih sredstava taj novac u tolikoj mjeri držali kao mrtvi kapital u formi depozita, ako znamo da su kamate na štednju u bankama u BiH sramotno niske. Taj novac praktično gubi vrijednost i jedino same banke na njemu zarađuju - istakao je Gavran.

Dodao je da je dio u ograničenim mogućnostima ulaganja u BiH, jer tržište kapitala je praktično mrtvo.

- Ulaganje u plemenite metale je jako nepovoljno zbog PDV-a, ulaganje u nekretnine je popularno, ali je broj nekretnina ograničen… Ipak, prije bih očekivao da se veliki dio ovog novca ulaže izvan BiH gdje je više opcija dostupno, a mnoga ulaganja se mogu obaviti i onlajn putem, nego da se ovako tim novcem samo podiže dobit banaka. U svakom slučaju, provjera porijekla novca u BiH je neefikasna. Nije slučajno da smo stalno na ivici tzv. sive liste Moneywalla. Sasvim je moguće da dio tog novca potiče i iz nelegalnih aktivnosti, u kojem slučaju bi im pretvaranje u depozite bilo korisno kao oblik pranja novca - zaključio je Gavran.