Иако учи под свијећама Кристина Дисић (10) из Госпођинаца, општина Жабаљ, одличан је ђак. Отац Ђорђе јој је умро од рака дебелог цријева, а са болесном мајком живи у трошној кући без струје, воде, купатила...

У годинама кад треба да живи најбезбрижније, мала Кристина се суочила са животним трагедијама које су претешке и за одрасле људе.

– Причала ми је како јој недостаје отац и да спава са његовом сликом – открио је за Телеграф болни дио Кристининог живота, Миле Јовановић из Удружења грађана “Пут, истина, живот”.

Поред тога, храбра дјевојчица никад није имала свој кров над главом…

У кући у којој сад учи и добија петице, а која не припада њеној породици, живи са мајком Вукосавом (47), којој су љекари рекли да сумњају да “има промјену на мозгу”.

Међутим, њен власник им је рекао да више не могу ту да живе.

– Вољела бих да имам кућу, купатило, своју собу и радни сто са барбикама – казала је преслатка девојчица, која на својим нејјаким плећима носи тешку судбину, уз осмех који лечи душу.

Мала Кристина је са мајком живела по салашима и сад су у Госпођинцима јер немају гдје другде да оду.

– Овде немам никаквих услова за живот, болесна сам. Сумњају да имам нешто на глави, треба да идем да урадим магнетну резонанцу али немам новца. И кичму треба да снимам. Пијем доста лијекова. Имам јако висок притисак, холестерол… – испричала је Вукосава.

Дјевојчица сваки дан гледа како јој мајци није добро… Страхује да не изгуби и њу као што је и оца… Мајчин бол је и њен…

Увече лијеже са очевом сликом и страхом да може да се деси да ће грлити још једну… На свом срцу које има само десет година, носи рану која никад неће зарасти…

Њено дјетињство обиљежено је болом, страхом и немаштином…

– Вољела бих да имам неку скромну кућицу за дијете које је одличан ђак у школи. Вољела бих да је има и да је други не понижавају како нема своју кућу – истакла је мајка дјевојчице која живи у условима недостојним човјека.

Преслаткој Кристини, која има невероватан осмех, отац више никад неће прочитати причу за лаку ноћ како би отјерао ружне снове.

Никад је више неће помазити, пољубити, загрлити… Неће је научити животним мудростима, оснажити за тешкоће које долазе, неће је извести на пут…

Никад јој се више неће насмијати, упутити топлу ријеч…

Празнину, која је остала у њеном срцу кад је он умро, нико не може да попуни.

Страх због мајчиног здравља нико не може да јој отјера.

Једино што можемо да урадимо јесте да јој бар пружимо кров над главом. Да јој пружимо бар ту врсту сигурности.

Можемо да јој омогућимо да не добија петице учећи под свијећама, да има струју, воду, купатило… Можемо да јој помогнемо да има основне услове за живот јер ова преслатка дјевојчица једино то тражи…

Удружења грађана “Пут, истина, живот” има жељу да за Кристину сазида једну скромну кућу.

Сви они који желе да помогну, могу то учинити уплатом на рачун удружења, лично, или контактирати удружење на бројеве: +381611683133, +38162 1720273.

Рачуни за помоћ су: Хуманитарно удружење грађана – ПУТ, ИСТИНА и ЖИВОТ

За уплате у динарима: 165-0007011388568-34

Уплате из иностранства у еврима: IBAN code RS35165000701149679706

Swift/BIC code: HAABRSBG

Уплате из иностранства у доларима: IBAN code: RS35165000701149683586

Swift/BIC code: HAABRSBG